I dok mnogi prvo posumnjaju na odvode ili septičku jamu, uzrok je često mnogo bliže i potpuno neočekivan.
U pitanju je Pajasen (Ailanthus altissima), jedna od najinvazivnijih biljnih vrsta u Srbiji. Poreklom iz Kine, u Evropu je unet još u 18. veku, a danas raste gotovo svuda uz ograde, između zgrada, u zapuštenim, ali i uređenim dvorištima.
Prepoznaje se po brzom rastu, krupnim pernatim listovima i širokoj krošnji. Jedno razvijeno stablo može da proizvede desetine hiljada, pa i više stotina hiljada semenki godišnje, zbog čega se širi gotovo nekontrolisano.
Pajasen je dvodoma biljka postoje muške i ženske jedinke. Razlika se najlakše primećuje u periodu cvetanja, od kraja maja do sredine leta.
Muški primerci tada ispuštaju izražen, oštro-sladunjav miris koji mnogi doživljavaju kao neprijatan, naročito tokom toplih dana bez vetra. Ženske biljke imaju znatno slabiji miris, ali razlika nije uvek očigledna na prvi pogled.
Upravo zato ovaj problem često zbunjuje vlasnike kuća jer miris ne liči na uobičajene uzroke poput kanalizacije ili vlage.
Pajasen ne mora da se sadi on se pojavljuje sam. Raste brzo, podnosi sušu, zagađenje i loše zemljište bolje od većine biljaka. Najčešće niče uz ograde, zidove i na mestima koja se ređe održavaju.
Dok je mlad, lako se zameni za neku drugu vrstu, pa mnogi vlasnici i ne znaju da ga imaju sve dok ne počne da cveta.
Uklanjanje pajasena zahteva strpljenje. Samo sečenje stabla najčešće nije dovoljno, jer biljka obnavlja izdanke iz korena.
Efikasno suzbijanje podrazumeva:
Za one koji planiraju uređenje dvorišta, pajasen je često prvi problem koji treba rešiti i jedan od najupornijih.
