Podaci Republičkog geodetskog zavoda za 2025. godinu to potvrđuju brojkama koje se teško ignorišu. Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti dostigla je 8,1 milijardu evr, istorijski maksimum. RGZ je zabeležio 129.185 kupoprodajnih ugovora, a cene stanova rasle su brže nego ikad u poslednjih nekoliko godina.
Prosečna cena stana u Srbiji u 2025. godini iznosi 89.977 evra, rast od 10,4 odsto u godinu dana. Prosečna cena kvadrata dostigla je 1.719 evra, što je za 8,6 odsto više nego 2024. Godišnja stopa rasta cena stanova, merena RGZ indeksom, iznosi 5,70 odsto, navodi se u godišnjem izveštaju za 2025. godinu RGZ-a.
Stanovi čine 60 odsto ukupne vrednosti celokupnog tržišta nepokretnosti u Srbiji 4,8 milijardi evra. Broj transakcija porastao je za 5,5 odsto, ali vrednost tržišta stanova rasla je trostruko brže: 17,4 odsto. Razlika između ta dva broja govori sve što treba da se zna o pravcu kojim tržište ide.
Godinama je važilo prosto pravilo: nova gradnja je skuplja, stari stan je pristupačniji. Podaci za 2025. to pravilo ruše. Prosečna cena kvadrata postojećih stanova iznosi 1.717 evra, novosagrađenih 1.706 evra. Razlika je zanemarljiva i nije nastala zato što je novogradnja pojeftinila, već zato što je starogradnja poskupela za 11 odsto u jednoj godini. Novogradnja je porasla za 5,9 odsto.
Kupac koji je računao na automatski popust zbog starosti objekta, računao je sa podacima koji više ne važe.
Jedan od najznačajnijih strukturnih pomaka koje 2025. donosi nije u ceni nego u načinu plaćanja. U 31 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno finansiranje, što je skok od osam procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno gledano, kredit je prisutan u 14 odsto svih kupoprodajnih ugovora u Srbiji.
Beograd prednjači sa 39 odsto kreditnih kupovina stanova. Vojvodina stoji na 33 odsto, Južna i Istočna Srbija na 25, Šumadija i Zapadna Srbija na 21 odsto. Kreditni kupac više nije izuzetak na srpskom tržištu postaje dominantan profil.
Grad Beograd zadržava primat koji niko ozbiljno ne osporava: 53 odsto ukupne vrednosti prometovanih stanova na nivou Srbije, 68 odsto garažnih prostora, 48 odsto poslovnih prostora. Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Beogradu u 2025. iznosi 3,8 milijardi evra što je 47 odsto celokupnog srpskog tržišta.
Rekordni kvadrat stana prometovan je na Savskom vencu po ceni od 15.298 evra po kvadratu. Najskuplji pojedinačni stan prodat je na Beogradu na vodi: 537 kvadrata, 1,8 miliona evra. Najskuplja kuća 3,8 miliona evra, ponovo Savski venac.
Vojvodina drži primat u segmentima gde Beograd ne dominira: 72 odsto vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, 41 odsto kuća i 54 odsto vikendica.
Prosečna cena kuće u Srbiji u 2025. godini iznosi 38.530 evra, rast od 19,62 odsto u jednoj godini, najveći skok od svih kategorija. Istovremeno, broj transakcija u segmentu kuća pao je za 1,4 odsto. Kuće u Srbiji skupljaju se brže nego stanovi, ali ih kupuje sve manje ljudi. Taj raskorak između cene i dostupnosti jedna je od ključnih napetosti koje tržište nosi u 2026.
Srpsko tržište nekretnina u 2025. godini poslalo je jasnu poruku: rast vrednosti nadmašuje rast broja transakcija, kreditna kupovina uzima sve veći udeo, a jaz između stare i nove gradnje praktično je nestao. Za kupca koji čeka pad cena, svaka protekla godina bila je skuplja od prethodne. Za kupca koji ulazi sada, uz pravu pripremu i jasnu finansijsku konstrukciju tržište ostaje aktivno i, uprkos rekordnim ciframa, i dalje likvidno.
