Zakon o energetici: Šta donose promene za prozjumere i privredu

Narodna skupština usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici kojima se uvode brojne novine za domaćinstva, firme, investitore i državne kompanije kako bi se preuzele odredbe evropskih propisa za koje postoji obaveza prenošenja od strane Srbije.

Kako se trenutno nalazimo u martu 2026. godine, prelazni rokovi za prilagođavanje novim pravilima se ubrzano bliže kraju, zbog čega je od ključne važnosti da svi građani i privredni subjekti budu na vreme upoznati sa suštinskim promenama koje donosi izmenjeni obračunski sistem električne energije.

Ukidanje neto merenja za prozjumere do kraja 2026. godine

Najveća novina za domaćinstva koja sama proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju je ukidanje neto merenja, što je dosadašnji način na koji im se obračunava proizvodnja i potrošnja struje. Ovaj model zvanično prestaje da važi 31. decembra ove, 2026. godine, ali to ne znači da njegova primena prestaje istog dana za sve korisnike. Svi građani koji su do sada već postali prozjumeri zadržaće pravo na neto merenje do kraja radnog veka svojih instaliranih solarnih elektrana.

Isti uslovi važiće i za one koji ubrzano rade na postavljanju panela, pod uslovom da steknu uslove i zvanično postanu prozjumeri najkasnije do 31. decembra 2026. Međutim, svi potrošači koji takav status budu stekli nakon ovog prelomnog datuma, prelaze na potpuno novi sistem poznat kao neto obračun.

Nadležni iz Ministarstva rudarstva i energetike su detaljno pojasnili šta se zapravo dobija ovom zakonskom novinom i kako će ona uticati na prozjumere u kategoriji domaćinstava. Prelazak na neto obračun u praksi znači da će se prilikom utvrđivanja osnovice za plaćanje mesečnih računa za struju uzimati u obzir isključivo finansijska vrednost električne energije preuzete iz distributivnog sistema, kao i finansijska vrednost energije koja je predata u sistem. Razlika utvrđena na taj način predstavljaće konačnu osnovicu za plaćanje računa.

Ukoliko se ispostavi da je finansijska razlika u korist prozjumera, ona će se tretirati kao finansijski višak koji će moći da se iskoristi u narednom obračunskom periodu za umanjenje budućih računa. Poslednji podaci iz prve polovine 2026. godine pokazuju da je broj kupaca proizvođača u neprekidnom i snažnom rastu. Interesovanje za solarnu energiju se u poslednjih nekoliko godina uvećalo više od deset puta, pa je tako danas na mreži aktivno više desetina hiljada prozjumera širom zemlje.

Status aktivnog kupca i nove prilike za privredu

Pored izmena koje se tiču fizičkih lica, zakonom je zvanično uveden i status aktivnog kupca, koji je pre svega namenjen firmama i preduzetnicima. Ovaj status se definiše kao krajnji kupac ili grupa krajnjih kupaca koji zajednički deluju, a koji koristi ili skladišti električnu energiju proizvedenu u okviru sopstvenih poslovnih ili proizvodnih objekata.

Pored toga, status aktivnog kupca vezuje se i za one privredne subjekte koji proizvedenu struju samostalno prodaju, ili pak učestvuju u uslugama fleksibilnosti potrošnje i merama energetske efikasnosti. Pritom je zakonski vrlo jasno definisano da ove energetske aktivnosti ne smeju predstavljati njihovu osnovnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost.

Za one koji do sada nisu bili upućeni u funkcionisanje ovog sistema, reč je o krajnjem kupcu koji sticanjem pomenutog statusa jasno pokazuje operatorima sistema i ostalim učesnicima na tržištu da više nije samo pasivan potrošač, već da preuzima odgovarajuću aktivnu i dinamičnu ulogu na modernom tržištu električne energije.

Predstavnici Ministarstva energetike ističu da se ta aktivna uloga može manifestovati na više različitih načina. To obuhvata proizvodnju struje za sopstvene potrebe, njeno moderno skladištenje u baterijskim sistemima za kasniju upotrebu, učestvovanje na tržištu pomoćnih usluga, kao i specifičnu prodaju fleksibilnosti svoje potrošnje na tržištu. Ovo poslednje znači da firma može svesno da prilagodi svoju potrošnju struje trenutnim potrebama šireg energetskog sistema i za to bude nagrađena. Aktivni kupci sada imaju pune pravne mehanizme i mogućnost da prodaju viškove energije koju proizvedu, te da na taj način ostvare značajnu finansijsku korist i brži povraćaj investicije.

Dekarbonizacija i izbegavanje taksi na CO2 (CBAM)

Uz uvođenje statusa aktivnog kupca, aktuelnim zakonskim izmenama su dodatno unapređeni i obezbeđeni uslovi za sklapanje ugovora o otkupu električne energije (poznatijih kao PPA ugovori). Ovi pravni instrumenti će u suštini poslužiti kao glavni alat da se domaća privreda dekarbonizuje i adekvatno pripremi za neizbežno oporezivanje emisija ugljen-dioksida.

Korišćenjem ovih alata, domaće firme danas mogu dugoročno da obezbede stabilno snabdevanje zelenom energijom. To mogu učiniti bilo iz elektrana koje su sami instalirali, ili iz onih postrojenja koje je izgradio nezavisni proizvođač, čime će drastično smanjiti svoje troškove snabdevanja električnom energijom na nestabilnom tržištu.

Ono što je verovatno i najvažniji benefit za izvozno orijentisanu privredu u 2026. godini jeste činjenica da će se prelaskom na zelenu energiju izbeći plaćanje visokih taksi na emisiju CO2. Ovo pravilo ne važi samo u okvirima Srbije, već je od presudnog značaja prilikom izvoza robe u Evropsku uniju. EU je već uveliko implementirala svoju prekograničnu taksu na CO2, poznatu kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), te je prelazak na obnovljive izvore energije postao ne samo ekološko pitanje, već ključni uslov za opstanak i konkurentnost naših kompanija na evropskom tržištu.