Koliko klima troši struje: za koliko klima uređaj danas povećava račun tokom leta

Koliko klima troši struje danas više nije pitanje koje zanima samo tokom toplotnog talasa. Posle poskupljenja električne energije i spuštanja granice za ulazak u crvenu zonu, klima uređaj tokom leta mnogim domaćinstvima postaje jedna od najvećih stavki na računu za struju. Razlika u računu često ne zavisi od marke klime, već od načina korišćenja, broja sati rada i tarifne zone u kojoj domaćinstvo završava na kraju meseca.

Promene koje su stupile na snagu tokom prethodnog perioda značajno su promenile letnju računicu. Posle povećanja cena struje i spuštanja granice za crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova mesečno, domaćinstva koja su ranije bez problema ostajala u plavoj zoni sada mnogo lakše ulaze u skuplji obračun potrošnje. Upravo tu klima uređaj često postaje stavka koja prelomi račun.

Koliko klima troši struje u prosečnom stanu tokom leta

Mnogi i dalje računaju klimu kao veliki potrošač poput TA peći, iako moderni inverter uređaji troše znatno manje nego što većina očekuje. Rashladna snaga koja stoji na uređaju ne predstavlja stvarnu potrošnju struje, već kapacitet hlađenja prostora.

Pratite nas na

Moderan inverter klima uređaj snage 12.000 BTU, kakav se danas nalazi u većini stanova u Beogradu, tokom održavanja temperature najčešće troši između 200 i 500 vati. Veća potrošnja pojavljuje se uglavnom u trenutku kada klima pokušava da rashladi već pregrejan stan.

U realnim uslovima, inverter klima A++ energetske klase u stanu od četrdesetak kvadrata tokom prosečnog letnjeg dana najčešće troši između 0,4 i 0,8 kilovat-časova po satu rada. Uređaji više energetske klase mogu da troše i manje, dok stariji ON/OFF modeli bez inverter tehnologije često troše znatno više jer rade u stalnim ciklusima gašenja i ponovnog pokretanja kompresora.

Zbog toga veliki broj ljudi pogrešno proceni koliko će klima stvarno povećati račun za struju tokom jula i avgusta. Moderni uređaji danas uglavnom troše znatno manje nego što se pretpostavlja, ali način korišćenja i ukupna potrošnja domaćinstva mogu drastično da promene konačnu računicu.

Klima uređaj leti najviše poskupi račun kada domaćinstvo uđe u crvenu zonu

Da bi se izračunalo koliko klima troši struje tokom jednog meseca, potrebno je gledati tri stvari, prosečnu satnu potrošnju, broj sati rada i ukupnu potrošnju domaćinstva. Stan u kojem klima radi osam sati dnevno tokom večeri i noći sa modernim inverter uređajem najčešće dodaje između 120 i 200 kilovat-časova mesečno na račun za struju. Ako se to doda na prosečnu potrošnju stana van sezone, najveći broj domaćinstava i dalje ostaje u plavoj zoni.

Pravi problem za veliki broj domaćinstava zapravo ne nastaje zbog same klime, već zbog ulaska u crvenu zonu obračuna. Kada ukupna mesečna potrošnja pređe 1.200 kilovat-časova, deo potrošnje ulazi u najskuplji obračunski nivo, gde je cena struje praktično dvostruko viša. Upravo zbog toga dva gotovo identična stana mogu da dobiju potpuno različite račune za struju. Domaćinstvo koje se i bez klime nalazi blizu granice za crvenu zonu može tokom jula ili avgusta da dobije značajno skuplji račun čak i ako klima ne radi ekstremno dugo.

U praksi, klima uređaj sa prosečnim letnjim korišćenjem najčešće dodaje između 2.500 i 4.000 dinara mesečno na račun za struju. Domaćinstva sa dva uređaja ili dužim dnevnim radom lako prelaze i 5.000 dinara dodatnog troška tokom najtoplijih meseci.

Koliko klima troši struje najviše zavisi od načina korišćenja

Najveća greška koju ljudi prave leti jeste podešavanje klime na prenisku temperaturu. Kada je napolju 35 stepeni, klima podešena na 18 ili 19 stepeni praktično ne prestaje da radi punim kapacitetom. Svaki stepen niže od preporučenih 24 ili 25 stepeni povećava potrošnju struje. Razlika između prijatno rashlađenog i previše ohlađenog stana na kraju meseca često postaje veoma vidljiva na računu.

Drugi problem je kasno uključivanje klime. Kada temperatura u stanu već pređe 30 stepeni, uređaj dugo radi maksimalnim opterećenjem kako bi rashladio prostor. Mnogo je ekonomičnije održavati stabilnu temperaturu nego pokušavati naglo hlađenje pregrejanog stana.

Treća stvar koju veliki broj ljudi zanemaruje jesu filteri. Zaprljan filter smanjuje protok vazduha i tera kompresor da radi jače kako bi postigao isti efekat. Tokom cele letnje sezone to može značajno da poveća ukupnu potrošnju struje.

Šta danas realno najviše povećava račun za struju tokom leta

Pravi odgovor na pitanje koliko klima troši struje danas nije jedna univerzalna brojka. Razlika između relativno male i veoma visoke letnje potrošnje često ne zavisi od samog uređaja, već od načina korišćenja i ukupne potrošnje domaćinstva.

U stanu sa dobrom izolacijom, modernom inverter klimom i umerenim korišćenjem dodatni letnji trošak može ostati relativno podnošljiv. U domaćinstvima koja već imaju veliku potrošnju i lako ulaze u crvenu zonu, ista klima može značajno da poveća račun za struju tokom jula i avgusta.

Zbog toga pitanje koliko klima troši struje danas više nije samo pitanje komfora tokom vrućina, već i pitanje planiranja mesečnih troškova domaćinstva.