Da li jezero Zaovine nestaje zbog energetske krize?

Zbog ispuštanja vode koja se koristi za proizvodnju struje, nivo jezera Zaovine je drastično opao. Zalivi su bukvalno presahli, iza vode koja je otekla cevima ostale su gole strmine, vodeno prostranstvo se povuklo oko korita Belog Rzava, a dubinski se gotovo prepolovilo. Jezero je nažalost često pretvoreno u ruglo. Prilazak površini vode sada zahteva spuštanje niz stenovite litice ili gaženje blata do kolena. Vodostaj iz dana u dan oscilira, povremeno jezero delimično nestaje, a slike koje ostaju iza povučene vode su sve tužnije i ružnije.

Ekološki disbalans i neprirodno povlačenje vode ostavljaju ozbiljne ožiljke na pejzažu koji je decenijama unazad predstavljao ponos zapadne Srbije. Goli pojas zemlje između šume i trenutne linije vode izgleda kao podsetnik na to koliko je krhka ravnoteža između ljudskih potreba i prirode.

Funkcija jezera i proizvodnja električne energije

Ipak, lepota i atraktivnost jezera na Tari, do kojeg dođe gotovo svaki turista koji poseti ovu planinu, tek su sekundarne svrhe njegovog postojanja. Zaovine su prvenstveno reverzibilno jezero Hidroelektrane „Bajina Bašta“ i njegove česte oscilacije su predviđene još prilikom izgradnje. Jezero u srcu planine osmišljeno je kao jedinstven elektrohidrološki poduhvat da primi veću količinu vode koju moćna reka Drina donese u jezero Perućac.

Sistem funkcioniše po jednostavnom, ali grandioznom principu: voda iz Perućca, kada nema velike potrošnje struje, izbacuje se ogromnim pumpama i cevima, penjući se uz Taru, sve dok ne dospe u Zaovine. Sa druge strane, kada nivo Perućca opadne i kad se javi pojačana potreba za većom proizvodnjom struje, voda iz zaovinskog „skladišta“ se munjevito vraća niz planinu, usmeravajući se direktno u turbine hidroelektrane.

Ekološke posledice i promena pejzaža Nacionalnog parka Tara

Zaovinsko jezero nalazi se u sastavu Nacionalnog parka Tara, a zaposleni u ovom preduzeću su godinama ogorčeni zbog ovakvog stanja akumulacije i neprekidno ukazuju na katastrofalne posledice prevelikog i prebrzog ispuštanja vode. Umesto intervjua i direktnih apela, danas se o ovom problemu govori kroz prizmu dugoročne ekološke štete. Prema podacima i svedočenjima stručnjaka, poput Siniše Jevtića koji je dugo brinuo o ribarskom području NP Tara, više od polovine, a ponekad čak i dve trećine jezera ume da bude potpuno ispražnjeno.

Voda konstantno opada u ciklusima. Dešavalo se da jezero u svega nekoliko dana padne sa 31 na preko 36 metara ispod svog maksimuma. Toliki pad vodostaja po vertikali, u kombinaciji sa specifičnim kosim obalama, vizuelno izgleda mnogo dramatičnije. Zalivi ostaju suvi, blatnjavi i pusti, a turisti koji dođu sa namerom da uživaju u tirkiznoj vodi često ostanu zgroženi prizorima ogolelog tla.

Trenutno stanje u 2026. godini i uticaj klimatskih promena

Danas, do marta 2026. godine, situacija je dodatno zakomplikovana usled globalnih klimatskih promena. Nekoliko uzastopnih zima sa veoma oskudnim snežnim padavinama i duga sušna leta doveli su do toga da su prirodni dotoci vode u drinski sliv znatno smanjeni. Sa druge strane, energetska kriza i globalni prelazak na elektrifikaciju povećali su pritisak na hidroenergetske potencijale Srbije. Nivo vode u jezeru Zaovine trpi ogromne oscilacije, što direktno ugrožava bogat riblji fond i mrestilišta po kojima je ovaj kraj nekada bio prepoznatljiv.

Pored estetskog i turističkog aspekta, jedna od najopasnijih posledica naglog povlačenja vode jeste reaktivacija i pokretanje klizišta. Osušene i strme obale podložne su eroziji, što predstavlja ozbiljnu pretnju za lokalne meštane, njihovu imovinu, ali i samu infrastrukturu unutar Nacionalnog parka Tara.

Balans između očuvanja prirode i energetske stabilnosti

Stručnjaci iz oblasti ekologije, biologije i energetike danas više nego ikada pregovaraju o pronalaženju kompromisnog i održivog rešenja. Turizam u Srbiji se u velikoj meri oslanja na netaknutu prirodu planinskih predela, a jezera poput Zaovina predstavljaju okosnicu te ponude. Očuvanje biodiverziteta i stabilnosti terena oko jezera postalo je prioritetno pitanje, ali se istovremeno mora uzeti u obzir i činjenica da je hidroelektrana jedan od najvažnijih stubova energetske nezavisnosti zemlje.

Budućnost Zaovina zavisiće isključivo od toga koliko će se uspešno implementirati novi modeli upravljanja vodnim resursima, koji će morati da postave jasne granice ispod kojih se jezero ne sme prazniti, čak i u trenucima najveće potražnje za strujom.