Klima uređaj na fasadi zgrade: ko mora da je ukloni, do kada i zašto stanari ne mogu više da je postavljaju gde hoće

Klima uređaj na fasadi više nije samo pitanje letnje vrućine, majstora i dogovora sa komšijom. Spoljna jedinica koja se postavlja na uličnu fasadu zgrade ulazi u prostor Zakona o planiranju i izgradnji, pravila stambene zajednice, nadležnosti upravnika, komunalne inspekcije, komunalne milicije i, u pojedinim slučajevima, zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Najveća greška stanara je uverenje da je klima privatna stvar zato što se kupuje za privatni stan. Unutrašnja jedinica jeste u posebnom delu zgrade, ali spoljašnja jedinica često ide na fasadu, terasu, lođu, zajednički zid ili deo objekta koji se vidi sa ulice. Tada pitanje više nije samo da li uređaj hladi stan, već i da li menja izgled zgrade, oštećuje fasadu, pravi buku, ispušta kondenzat ili narušava zaštićeni ambijent.

Klima uređaj na fasadi nije isto što i klima u stanu

Klima uređaj na fasadi otvara druga pitanja od same kupovine uređaja. Kada se buši spoljašnji zid, postavlja nosač, provlače instalacije i rešava odvod kondenzata, stanar više ne ostaje samo u granicama svog stana. Fasada je deo zgrade, a njeno korišćenje i održavanje ne zavisi samo od volje jednog vlasnika.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada uređuje korišćenje i održavanje zajedničkih i posebnih delova zgrade, kao i ulogu stambene zajednice i upravnika. Zato pre montaže treba proveriti da li zgrada ima odluku o mestima za spoljne jedinice, da li se uređaj postavlja na zajednički deo, da li smeta drugim stanarima i da li je potrebno da se o tome izjasni stambena zajednica.

To ne znači da svaka ugradnja klime traži istu proceduru, ali znači da “moj stan, moja klima” nije dovoljno objašnjenje ako se uređaj nalazi na fasadi i utiče na zgradu.

Ulična fasada je najosetljivije mesto za spoljnu jedinicu

Zakon o planiranju i izgradnji posebno uređuje spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje na uličnim fasadama. Za nove zgrade važi pravilo da moraju biti projektovane, izgrađene i održavane tako da spoljne jedinice nisu vidljive, odnosno da ne utiču na neposredno okruženje. Za postojeće objekte rokovi zavise od vrste zgrade i lokacije. Vlasnici zgrada javne namene u granicama nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline imaju rok od dve godine od stupanja zakona na snagu da uklone ili izmeste spoljne jedinice sa uličnih fasada. Vlasnici zgrada, odnosno posebnih delova objekata u tim zonama, imaju rok od pet godina, dok vlasnici zgrada izvan nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline imaju rok od deset godina.

U praksi to znači da rok nije isti za javni objekat u zaštićenoj celini, stan u starom gradskom jezgru i stambenu zgradu van takve zone. Zato klima uređaj na fasadi ne treba posmatrati kroz jednu opštu vest, već kroz konkretan položaj zgrade: da li je u zaštićenoj zoni, da li je jedinica na uličnom delu fasade i da li je vidljiva ili utiče na okruženje.

Zaštićene zgrade ne rešavaju se samo sa majstorom

Ako se zgrada nalazi u granicama nepokretnog kulturnog dobra ili u njegovoj zaštićenoj okolini, ugradnja ili izmeštanje spoljne jedinice može tražiti dodatnu proveru. Tada nije dovoljno pitati servisera gde je najlakše montirati uređaj. Potrebno je proveriti uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer se ne štiti samo jedan zid, već izgled cele fasade, ulice ili ambijentalne celine.

Ovo je posebno važno u starim jezgrima gradova i opština, gde jedna spoljna jedinica možda deluje bezazleno vlasniku stana, ali za institucije predstavlja narušavanje zaštićenog prostora. Tehnički najlakše rešenje zato ne mora biti i dozvoljeno rešenje.

Kondenzat, buka i nosači najbrže naprave problem u zgradi

Čak i kada zgrada nije pod zaštitom, spoljašnja jedinica može izazvati spor u stambenoj zajednici. Kondenzat koji kaplje na terasu ispod, na prolaznike ili niz fasadu jedan je od najčešćih razloga za pritužbe. Problem mogu biti i buka, vibracije, loš nosač, cevi koje ruže fasadu, oštećenje termoizolacije ili montaža na mestu koje otežava održavanje zgrade.

Zato klima uređaj na fasadi treba tretirati kao mali građevinski zahvat, a ne kao običnu kupovinu kućnog aparata. Pre ugradnje treba dogovoriti gde ide spoljna jedinica, kako se odvodi voda, da li se vidi sa ulice, da li smeta komšijama i da li montaža oštećuje zajedničke delove.

Pratite nas na

Ko kontroliše fasade i šta stanar treba da proveri

Nadzor nad pravilima iz Zakona o planiranju i izgradnji vrši organ jedinice lokalne samouprave nadležan za komunalnu inspekciju, odnosno komunalnu miliciju. Propisane su i novčane kazne: za pravno lice od 50.000 do 100.000 dinara, a za fizičko lice od 25.000 do 50.000 dinara.

Pre nego što majstor dođe, stanar treba da proveri tri stvari. Prvo, kod upravnika i stambene zajednice da li postoji odluka o spoljnim jedinicama i korišćenju fasade. Drugo, kod lokalne samouprave ili kroz važeće propise da li je zgrada u posebnom režimu. Treće, ako je objekat u zoni zaštite, kod nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Klima uređaj na fasadi zato više nije sitan posao koji se završava samo montažom. Najskuplja klima nije ona koja se skuplje plati, već ona koja se jednom postavi pogrešno, pa se kasnije skida, premešta i ponovo plaća.