Budućnost vile Jovanke Broz: Između prodaje i višemilionskog zakupa

Sudbina jednog od najpoznatijih objekata u Beogradu, čuvene vile u kojoj je decenijama živela udovica doživotnog predsednika SFRJ, konačno dobija jasnije obrise.

Nakon dugog niza godina propadanja i pravnih zavrzlama, država je odlučila da stavi tačku na neizvesnost oko ovog istorijskog zdanja, pronalazeći adekvatna rešenja koja će sprečiti dalje urušavanje objekta.

Istorijat i trenutni status nekretnine na Dedinju

Nekadašnji Jovankin dom u elitnom beogradskom naselju Dedinju dugo je bio pod isključivom nadležnošću Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, čiji su službenici brinuli o tekućem održavanju i fizičko-tehničkom obezbeđenju. Kuća je bila potpuno zaključana od smrti Brozove udovice 2013. godine, pa sve dok je trajao kompleksan ostavinski postupak, što je dodatno uticalo na njeno stanje.

Jovankine lične stvari, uključujući nakit, specifičnu odeću, porodične fotografije, vredna ulja na platnu, ali i državni nameštaj i razne umetnine, neko vreme su ostali netaknuti u samom objektu. Međutim, kako bi se sačuvali od zuba vremena i vlage, ovi neprocenjivi predmeti su kasnije pažljivo popisani i uskladišteni na drugom, sigurnijem mestu, kako ne bi trajno propali.

Interesovanje stranih ambasada i dugoročni zakup

Kako je još ranije za Novosti objašnjavao Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu, država kao apsolutni vlasnik ima potpunu slobodu da sa vilom Jovanke Broz raspolaže na način koji smatra najsvrsishodnijim. Ideja vodilja je od samog početka bila da se ovakav kapitalni objekat ne sme držati dugo zaključan. Do marta 2026. godine, postalo je evidentno da postoji ozbiljno i kontinuirano interesovanje nekoliko zemalja koje traže baš ovakve, reprezentativne objekte za potrebe svojih diplomatsko-konzularnih predstavništava, bilo kroz model višemesečnog zakupa, bilo kroz direktnu kupovinu.

Modeli finansiranja i višemilionska ulaganja u renoviranje

Jedno od najrealnijih rešenja koje se kristalisalo tokom vremena jeste mogućnost da se nekretnina uzme u zakup na duži vremenski period, što bi budućem korisniku opravdalo ogromna investiciona ulaganja u renoviranje istorijskih objekata. Koncept podrazumeva da se investitoru ono što je uložio u temeljnu rekonstrukciju postepeno odbija od redovne zakupnine, i to čak do polovine ukupne procenjene vrednosti nekretnine.

S obzirom na to da su procene stručnjaka pokazale da je za potpunu sanaciju ovog ruiniranog zdanja potrebno izdvojiti izuzetno velika sredstva, jasno je zašto država ranije nije mogla sama da preuzme taj finansijski teret. Danas, zahvaljujući preciznijim zakonskim okvirima i rastu tržišta ekskluzivnih nekretnina na Dedinju, ovaj model komercijalnog zakupa postaje sve atraktivniji stranim diplomatama koji žele prestižnu adresu i bezbednost u srpskoj prestonici.

Očekuje se da će nadležne institucije u narednom periodu definisati tačne i obavezujuće uslove korišćenja ovog prostora, čime će se zatvoriti jedno važno poglavlje u istoriji beogradske arhitekture i kulturnog nasleđa.

Opširnije pročitajte OVDE.