Zeleni stambeni kredit: niža kamata, ali samo za stanove koji ispunjavaju važan uslov

Zeleni stambeni kredit zvuči kao marketinški dodatak dok se ne pogleda šta banka stvarno traži. Razlika nije samo u nazivu proizvoda, već u tome što se povoljniji uslovi vezuju za nekretninu koja ima dokazanu energetsku efikasnost. Kupac, dakle, ne mora da ispuni samo standardne uslove za stambeni kredit, već i stan mora da prođe dodatnu proveru.

To znači da nije dovoljno da je stan nov, dobro izolovan ili renoviran. Za zeleni stambeni kredit ključna je dokumentacija: energetski pasoš, elaborat energetske efikasnosti ili drugi dokaz iz kog se jasno vidi energetski razred objekta.

Zeleni stambeni kredit – šta banka traži od nekretnine

Da bi nekretnina uopšte ušla u razmatranje, mora imati potvrđen energetski razred. U praksi se najčešće traže stanovi u zgradama razreda A, A+ ili B, u zavisnosti od uslova konkretne ponude. Upravo tu veliki deo starijeg stambenog fonda ispada iz igre, čak i kada je stan iznutra dobro renoviran. Energetski pasoš nije utisak o kvalitetu zgrade, već zvaničan dokument. Prema pravilima koja uređuju sertifikat o energetskim svojstvima zgrada, on sadrži podatke o potrošnji energije, energetskom razredu i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta. Zato banka ne proverava samo kupca, hipoteku i procenjenu vrednost nepokretnosti, već i to da li zgrada ispunjava energetski uslov.

Ovo je najvažnija razlika u odnosu na standardan stambeni kredit. Kod običnog kredita presudni su prihodi, zaduženost, procena stana, učešće i dokumentacija. Kod zelenog kredita dodaje se još jedan filter: energetska klasa nekretnine.

Kako se zeleni stambeni kredit razlikuje od standardnog

Ponude zelenih stambenih kredita na tržištu najčešće se razlikuju po kamati, roku otplate, minimalnom iznosu kredita, traženom energetskom razredu i visini učešća. Negde se prihvataju samo najviši energetski razredi, dok su druge ponude otvorene i za razred B. Zbog toga zeleni stambeni kredit ne treba posmatrati kao jedan proizvod sa istim pravilima kod svih banaka.

Važno je gledati efektivnu kamatnu stopu, a ne samo nominalnu. Narodna banka Srbije objašnjava da EKS pokazuje ukupnu cenu kredita jer obuhvata kamatu i druge troškove koje korisnik plaća u vezi sa odobravanjem, korišćenjem i vraćanjem kredita. Zato ponuda sa nižom nominalnom kamatom ne mora automatski biti najpovoljnija ako su prateći troškovi viši.

Kod zelenog stambenog kredita prednost može biti niža kamata, povoljniji početni period otplate ili manji zahtev za učešće u određenim slučajevima. Ali sve to važi samo ako nekretnina ispunjava uslove. Ako stan nema odgovarajući energetski razred, kupac se vraća na standardnu ponudu stambenih kredita.

Kada se zeleni stambeni kredit zaista isplati

Zeleni stambeni kredit najviše ima smisla kada kupac već traži novogradnju ili energetski efikasnu zgradu sa urednom dokumentacijom. Ako stan odgovara po lokaciji, ceni, kvadraturi i rasporedu, a pritom ispunjava energetski uslov, povoljniji kredit postaje konkretna finansijska prednost.

Problem nastaje kada kupac bira između dva stana: jednog koji ispunjava uslove za zeleni kredit i drugog koji ih ne ispunjava, ali je jeftiniji, bolje pozicioniran ili funkcionalniji. Tada se razlika u kamati mora meriti prema celoj odluci, ne samo prema rati kredita. Ušteda od pola procentnog poena ili jednog procentnog poena godišnje može biti značajna, ali ne mora da opravda kupovinu stana koji inače ne bi bio prvi izbor.

Pratite nas na

Zato je redosled važan. Prvo treba proveriti da li nekretnina zaista odgovara kupcu: lokacija, cena, dokumentacija, pravni status, stanje zgrade i realni troškovi života. Tek zatim treba računati koliko zeleni stambeni kredit može da smanji ukupnu cenu zaduživanja.

Najbolji scenario je jednostavan: stan je dobar izbor i bez kreditne pogodnosti, a energetski razred samo otvara vrata povoljnijem finansiranju. U tom slučaju zeleni stambeni kredit nije marketinški dodatak, već realna ušteda. Ako se, međutim, bolji kredit dobija samo uz stan koji kupcu manje odgovara, onda niža kamata nije dovoljan razlog za kupovinu.