Finansiranje

Kredit za drugu nekretninu danas podrazumeva veće učešće, strože uslove banke i značajno više troškova nego kredit za prvi stan.

Refinansiranje stambenog kredita može doneti manju mesečnu ratu, ali dodatni troškovi, duži rok otplate i promenljive kamate često menjaju ukupnu računicu.

Kupovina druge nekretnine danas znači ulazak u potpuno drugačije tržište sa većim porezima, skupljim kreditima, nižim prinosima od izdavanja i troškovima koje većina kupaca ne vidi na prvi pogled.

Tržište izdavanja stanova u Srbiji više ne liči na ono od pre nekoliko godina. Promene u cenama kirija su vidljive, ali ono što zaista menja pravila igre dešava se ispod površine menja se ko iznajmljuje, zašto ostaje u zakupu i koliko dugo planira da bude stanar.

Kupiti apartman na Halkidikiju ili u Paraliji za 80.000 evra deluje kao razumna računica. Ali pravo pitanje, ono koje se retko postavi pre potpisa glasi drugačije: koliko taj stan košta kad u njemu nema nikoga? A to je, realistično, osam do deset meseci godišnje. Odgovor nije zastrašujući. Ali jeste konkretan, i treba ga znati unapred.

Prošle godine u Srbiji je prometovano manje nekretnina nego što bi se očekivalo od rekordnog tržišta. Broj kupoprodajnih ugovora porastao je za svega 1,8 odsto. Vrednost tržišta za 8,6 odsto. Ta razlika nije statistička slučajnost. To je signal: srpsko tržište nekretnina ne prodaje više, ono prodaje skuplje. I taj trend ne usporava.

Tržište nekretnina u Srbiji nije ravnomerno raspoređeno kroz godinu. Postoje periodi kada je ponuda obilnija, pregovori lakši, a prodavci spremniji na popust i periodi kada konkurencija kupaca gura cene naviše, a oglasi nestaju pre nego što stignete da zakažete obilazak.

Dok cene kvadrata na Kosta del Solu izmiču kontroli, jedno špansko primorsko mesto nudi izvanrednu priliku za regionalne kupce. Upoznajte Almerimar, mediteransku oazu gde aktivna ponuda stanova počinje već od 105.000 evra, a investicioni prinos probija granice isplativosti.

Ako danas imate budžet od 150.000 evra, na crnogorskom primorju možete da birate komforan stan. Sa istim tim novcem u Splitu ćete jedva naći garsonjeru, dok u slovenačkom Portorožu ne možete ni da uđete na tržište.

Oko milion Srba godišnje pređe južnu granicu i u Grčkoj ostavi nešto više od milijarde evra. Poređenja radi, to je više od onoga što tamo potroše turisti iz Holandije ili Austrije nacija sa neuporedivo jačim standardom i trostruko većom populacijom.

Veza između inflacije i cena zakupa stanova nije jednosmerna. Inflacija istovremeno pritiska kirije naviše i oduzima podstanarima kupovnu moć i upravo ta napetost između dve sile određuje kuda tržište ide u datom trenutku.

Država je do sada odobrila 6.645 stambenih kredita za mlade u okviru garantne šeme, a sva predviđena sredstva su iskorišćena pre maja što pokazuje da je interesovanje premašilo prvobitna očekivanja.

Kada ljudi traže stan za iznajmljivanje, fokus je gotovo uvek na jednoj cifri – visini kirije. Ona se poredi, o njoj se pregovara, ona stoji u ugovoru. Ali mesec dana u novom stanu obično donosi iznenađenje: računi koje niko nije pomenuo, naknade koje se „automatski" plaćaju, troškovi koji su nekako podrazumevani, a niko ih nije uračunao u budžet.

San o sopstvenoj kući ili stanu na obali mora nije rezervisan samo za bogataše. Uz pravi pristup, atraktivne nekretnine na Mediteranu i dalje se mogu naći po razumnim cenama

Koliku kiriju možete da priuštite direktno zavisi od tri broja: vaše plate, mesečnih troškova i cene zakupa u delu grada gde tražite stan. Kada te tri cifre sednu jedna pored druge, slika postaje jasna, i retko kada ohrabrujuća.

Ne tako davno - pre svega tri godine - talas stranih zakupaca podigao je kirije u Beogradu za više od 50 odsto u kratkom periodu. Tržište je reagovalo brzo, a posledice tog skoka i dalje su vidljive.

Kirije ispod 400 evra i dalje postoje u Beogradu, ali uglavnom van centra. Podaci za april 2026. pokazuju da ovaj budžet i dalje otvara realne opcije, uz jasan kompromis između cene, lokacije i kvaliteta stana.

Tržište zakupa u Srbiji u 2026. godini pokazuje jasnu podelu između gradova. Dok u Beogradu cene prelaze 1.000 evra mesečno za pojedine stanove, u drugim urbanim centrima zakup ostaje znatno pristupačniji.

Porez na imovinu spada među osnovne lokalne dažbine koje građani i firme u Srbiji plaćaju svake godine. Iako je reč o standardnoj obavezi, u praksi se često javlja niz nedoumica – od toga ko je tačno obveznik, preko načina obračuna, do provere stanja i rokova za uplatu.

Tržišta nekretnina u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Podgorici i Skoplju ulaze u 2026. godinu s jednom zajedničkom porukom: pad cena nije opcija ni na jednom od ovih tržišta. Ali razlike između gradova ko raste najbrže, ko je već dostigao plafon, a ko tek ubrzava nikad nisu bile veće. Ovo su isključivo zvanični podaci i verifikovane tržišne analize, bez napumpavanja.