Transformacija lokacije Hotela Jugoslavija: Vizija modernog Beograda

Jedan od najpoznatijih simbola Beograda, nekadašnji Hotel „Jugoslavija“, trajno je promenio panoramu glavnog grada i ustupio mesto modernoj arhitekturi. Na jednoj od najatraktivnijih lokacija na obali Dunava, danas, u martu 2026. godine, svedočimo realizaciji jednog od najvećih građevinskih poduhvata u Srbiji, koji uveliko redefiniše tržište nekretnina u Beogradu.

Nakon decenija propadanja starog objekta i brojnih spekulacija o sudbini ove lokacije, teška mehanizacija je preuzela kontrolu nad ovim prostorom. Izgradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa napreduje planiranom dinamikom, a vizura Novog Beograda i Zemuna dobija potpuno nove, moderne obrise koji prate najviše svetske standarde u arhitekturi i urbanizmu.

Monumentalni projekat: 240.000 kvadrata i dve kule visoke 155 metara

Sve je zvanično počelo u septembru 2023. godine, kada je grad Beograd oglasio rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije Bloka 11 i dela Bloka 10, u opštinama Zemun i Novi Beograd. Ovim krovnim dokumentom predviđena je izgradnja impresivnog stambeno-poslovnog kompleksa ukupne BGRP od 240.000 kvadratnih metara, o čemu je prvobitno pisao.

Prema tom planu, koji obuhvata 11,73 hektara, na prostoru na kom se nekada nalazio čuveni hotel (što je u planu označeno kao M4), osnovna namena površina podrazumeva savršenu kombinaciju komercijalnih sadržaja i stanovanja. U prizemlju novoizgrađenih objekata obavezni su komercijalni sadržaji, dok je u podzemnim etažama projektovano masivno parkiranje vozila u vidu najsavremenijih podzemnih garaža velikog kapaciteta.

Pratite nas na

Kondominijumski način života i višenamenski prostori

Pored standardnih stambenih lamela, na ovoj prestižnoj lokaciji planirana je izgradnja visokih objekata, što se savršeno uklapa u novu prostorno-funkcionalnu, saobraćajnu i tehnološku organizaciju prostora. Koncept se oslanja na stanovanje kondominijumskog tipa, protkano brojnim poslovnim i komercijalnim delatnostima.

Planom je precizirano da je, pored stanovanja, predviđena izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih namena, koje svojom funkcijom ne narušavaju komfor stanovanja i životnu sredinu. To uključuje vrhunsku trgovinu, poslovanje, ugostiteljstvo, hotele visoke kategorije, kazino, uslužno zanatstvo, turističke i sportske sadržaje. U elaboratu ovog plana posebno su istaknuti i sadržaji kulture, lekarske ordinacije, zdravstvene ambulante, apoteke, računski centri i objekti obrazovanja poput privatnih škola, igraonica i radionica za decu, a sve u funkciji ostvarivanja savršenog balansa i definisanog procenta zastupljenosti planiranih namena u okviru urbanističke zone.

Očekivana i odobrena visina monumentalnih kula je 155 metara, čime one postaju jedne od najdominantnijih tačaka na mapi prestonice.

Zarada od prodaje ekskluzivnih kvadrata meri se stotinama miliona evra

Tržište luksuznih nekretnina u Srbiji beleži kontinuiran rast, a proceniteljske kuće su još u ranoj fazi projekta istakle ogroman finansijski potencijal ove lokacije. S obzirom na to da se radi o jednom od najlepših delova grada, na samoj obali reke, kvadrat novogradnje stambenog prostora u ovakvoj premium izvedbi košta između 4.000 i 5.000 evra, pa i više za ekskluzivne penthause, dok mesečna renta modernog poslovnog prostora po kvadratu iznosi između 18 i 25 evra.

Kada se ukupan prostor od 240.000 kvadrata podeli (uzimajući u obzir da je u objavljenom planu istaknuto da bi stambenog prostora minimalno moglo da bude 40 odsto, a komercijalnog 30 odsto), po trenutnim tržišnim cenama dolazi se do vrtoglavih cifara. Ukupna vrednost stambenog prostora na ovoj lokaciji, prema mišljenju stručnjaka za nekretnine, sa lakoćom preskače granicu od 500 miliona evra. Sa druge strane, od rente 120.000 kvadrata poslovnog prostora, vlasnici bi mogli da prihoduju i preko 2 miliona evra na mesečnom nivou, čineći ovo jednom od najisplativijih investicija u regionu.

Zašto je rušenje starog Hotela „Jugoslavija“ bilo jedino rešenje?

Pre nego što su radovi na raščišćavanju terena započeli, stanje starog zdanja bilo je izuzetno loše. Poslednjih godina svog postojanja, samo su se prvi i drugi sprat hotela koristili, pretežno kao kancelarijski prostor, dok je sam hotel primao goste na svega tri etaže – trećem, četvrtom i šestom spratu.

Ostatak zgrade bio je potpuno devastiran i neupotrebljiv. Građevinski i arhitektonski stručnjaci su bili saglasni da se renoviranje ovakvog objekta jednostavno ne isplati. Glavni problem bio je izuzetno zastareo način gradnje. Trenutna struktura nekadašnjih soba, njihova veličina i oblik nisu bili u skladu sa savremenim standardima moderne ugostiteljske industrije. Čak i kada bi se preduzelo radikalno renoviranje i prostori preuredili po novim pravilima, u dobijenim sobama bi se neizbežno nalazili ogromni, nefunkcionalni noseći stubovi koji bi potpuno narušili estetiku prostora.

Po svemu sudeći, zbog nepremostivih statičkih i funkcionalnih prepreka, jedini logičan potez novih vlasnika bio je potpuno rušenje starog objekta, kako bi se oslobodio prostor za izgradnju pametnih i sigurnih zgrada 21. veka.

Zaštita kulturnog nasleđa: Sudbina čuvenog lustera i biste

Tokom tranzicije vlasništva i rešavanja statusa imovine preduzeća „Danube Riverside“ koje je upravljalo hotelom, javnost je bila posebno zainteresovana za umetnička dela proglašena za kulturna dobra. U fokusu su se našli čuveni masivni luster od kristala i bronzana bista, delo istaknutog vajara Aleksandra Zarina.

Nekadašnji stečajni upravnik ovog preduzeća, Ivan Čakarević, pravovremeno je pokrenuo zakonske procedure i angažovao stručnjake iz muzeja kako bi se adekvatno procenila vrednost ovih predmeta. Stručne ekipe su potvrdile da impresivni luster zaista poseduje kulturnu vrednost, te je on proglašen za dobro koje uživa prethodnu zaštitu, uz napomenu da će se njegova precizna istorijska i umetnička vrednost detaljno definisati u naknadnim procenama.

Ovaj proces je izneo na videlo specifičnu pravnu situaciju, odnosno koliziju Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o stečaju. Naime, iako u redovnom stečajnom postupku ne postoje prava preče kupovine, kada je reč o prodaji kulturnih dobara zakon nalaže da se ona prvo moraju ponuditi nadležnim muzejima. Iako su muzejske institucije bile zvanično kontaktirane pisanim putem, u tom trenutku nije bilo interesovanja niti sredstava za njihov otkup, što je značilo da, ukoliko novi vlasnik odluči da ih proda, procedura ponude muzejima mora biti ispoštovana ispočetka.

Kraj urbane legende o Svarovski kristalima

Posebno je zanimljiv podatak vezan za sam luster, o kojem su decenijama ispredane razne prestoničke priče. Domaći mediji su godinama senzacionalistički isticali da se radi o neprocenjivom lusteru najveće vrednosti čije je kristale specijalno izradila prestižna kompanija Svarovski. Međutim, tokom temeljne revizije dokumentacije, nadležni su potvrdili da to zapravo nije istina. Utvrđeno je da nigde u arhivama ne postoji apsolutno nikakav pisani trag, sertifikat niti faktura koji bi dokazali da su kristali koji se nalaze na lusteru zaista delo poznatog brenda Svarovski, čime je ovaj popularni mit konačno raspršen.