Kako funkcioniše solidarna odgovornost za nelegalnu gradnju u Srbiji

Problem nelegalne gradnje u Srbiji decenijama predstavlja jedan od najvećih izazova za urbanistički razvoj, bezbednost objekata i vladavinu prava. Još od prvih ozbiljnih najava o pooštravanju zakona, kada je istaknuto da će u cilju sprečavanja divlje gradnje biti uvedena solidarna odgovornost, država je krenula u sistematski obračun sa ovim problemom. Prema tim temeljima, pravnu i finansijsku odgovornost više ne snosi isključivo jedan akter, već teret kršenja zakona podjednako dele investitor, vlasnik parcele i izvođač radova.

Kroz kontinuiranu promenu i unapređenje zakonskih regulativa, obezbeđeno je da se ovakve pojave na terenu drastično smanje, a sankcije za prekršioce postanu znatno oštrije i efikasnije. Postavljeni su jasni okviri koji štite i državni interes i bezbednost samih građana.

Šta podrazumeva solidarna odgovornost za nelegalnu gradnju?

Pravilnici su vremenom planski menjani kako bi se uvela i primenila stroga solidarna odgovornost za nelegalnu gradnju. To u praksi znači da pred zakonom ne odgovara samo investitor projekta, već podjednaku pravnu i krivičnu odgovornost snose i vlasnik zemljišta na kojem se zida, kao i angažovani izvođač radova. Krivične prijave se danas bez izuzetka podnose protiv svih uključenih strana. Nadležne građevinske inspekcije rade u tri smene, uključujući i redovne noćne patrole, čime se stalo na put nekadašnjoj praksi da se nelegalni objekti zidaju daleko od očiju javnosti, isključivo pod okriljem noći.

Pravila su vrlo striktna: kada građevinski inspektor zatvori gradilište i postavi službenu crvenu traku, svako njeno skidanje, cepanje ili pomeranje tretira se kao teško krivično delo. Neposredno nakon utvrđivanja ovakvog prekršaja, inspektor automatski podiže krivičnu prijavu protiv investitora. U prošlosti se često dešavalo da nadležni organi ne znaju ko stoji iza gradnje, pa su se prijave formalno podnosile protiv NN lica, što je usporavalo procese. Međutim, takve situacije su danas iskorenjene. Ukoliko identitet investitora u datom trenutku nije poznat, nadležni tačno znaju ko je vlasnik parcele, s obzirom na to da se svi vlasnički podaci veoma brzo i lako mogu utvrditi u katastru nepokretnosti.

Stanje na terenu i nove mere do marta 2026. godine

Danas, u martu 2026. godine, sistem kontrole urbanizma i građevinskih radova doveden je na znatno viši nivo zahvaljujući potpunoj digitalizaciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i pametnom uvezivanju državnih baza podataka. Građevinski inspektori sada svakodnevno koriste napredne tehnologije, uključujući satelitske snimke koji se osvežavaju u realnom vremenu, kao i dronove visoke rezolucije, kako bi pratili svaku, pa i najmanju promenu na terenu. Ovo je drastično smanjilo prostor za malverzacije i takozvanu divlju gradnju koja je godinama narušavala izgled i funkcionalnost gradova širom zemlje.

S druge strane, proces dobijanja elektronske građevinske dozvole je dodatno pojednostavljen i ubrzan, čime se građani i investitori stimulišu da od samog početka rade isključivo u okviru zakona. Kaznena politika je doživela dodatne revizije; finansijske sankcije za kršenje Zakona o planiranju i izgradnji su višestruko uvećane u odnosu na prethodne godine. Pored toga, objekti koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola po kratkom postupku se šalju na rušenje, dok kompletne troškove uklanjanja građevine i vraćanja terena u prvobitno stanje snose solidarno svi učesnici u nelegalnom projektu.

Zaštita kupaca i važnost provere dokumentacije

Za potencijalne kupce nekretnina, trenutna zakonska regulativa pruža neuporedivo veći stepen pravne sigurnosti. Ipak, stručnjaci iz oblasti prometa nepokretnosti savetuju da se pre svake kupovine stana, kuće ili poslovnog prostora, detaljno proveri status objekta u elektronskom katastru. Objekti koji nemaju izdatu upotrebnu dozvolu ili se nalaze u rešavanju imovinsko-pravnih sporova jasno su obeleženi takozvanim zabeležbama u digitalnim sistemima.

Na ovaj način, izbegnuta je mogućnost prevare savesnih kupaca koji su u prošlosti često bili žrtve nesavesnih investitora. Država je svojim merama jasno stavila do znanja da sistemske tolerancije za nelegalnu gradnju više nema, a dosledna primena zakona o solidarnoj odgovornosti pokazala se kao jedan od najefikasnijih pravnih mehanizama u toj dugogodišnjoj borbi.

Opširnije pročitajte OVDE.