Stevica Rajčetić

Kamena kuća na Tasosu za 38.000 evra. Studio pedeset metara od Egeja za 65.000 evra. Renovirani stan u Hanioti za 90.000 evra. Nisu to cene iz 2010. , to je aktivna ponuda u maju 2026. I dok turisti pakuju kofere za leto, sve veći broj Srba za isti novac gleda u papire, a ne u rezervaciju.

Maj je poslednji realan rok da se u stanu urade osnovne stvari pre nego što temperature porastu, a majstori postanu nedostupni ili značajno podignu cene. Ono što se sada rešava za nekoliko hiljada dinara, u julu često prerasta u hitnu intervenciju koja košta višestruko više.

Zlatibor i Kopaonik već godinama podrazumevaju planiranje unapred, visoke cene i gužve koje kvare ideju vikend odmora. Međutim, na svega sat do sat i po vožnje od Beograda postoje destinacije koje nude potpuno drugačiji odnos cene, dostupnosti i doživljaja.

Odluka o tome da li uzeti namešten ili prazan stan deluje jednostavno samo na prvi pogled. U praksi, razlika u trošku može da dostigne i nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od dužine boravka, početnog budžeta i načina života podstanara. Ispod površine krije se niz finansijskih i praktičnih faktora koji značajno menjaju konačnu računicu.

Dok cene kvadrata na Kosta del Solu izmiču kontroli, jedno špansko primorsko mesto nudi izvanrednu priliku za regionalne kupce. Upoznajte Almerimar, mediteransku oazu gde aktivna ponuda stanova počinje već od 105.000 evra, a investicioni prinos probija granice isplativosti.

Većina sporova između stanodavaca i podstanara ne počinje zlom namerom. Počinje nejasnoom dogovorom, pretpostavkama koje su obe strane imale a nikad izgovorile i sitnicama koje su ostale nerešene do trenutka kada više nisu sitnice.

Za 116.000 evra stan sto metara od plaže na Jadranu i to u Italiji. Zvuči kao klikbejt, ali Grado je realno mesto koje većina kupaca iz Srbije jednostavno nikad nije stavila na radar. Lagunsko ostrvo u Furlaniji, sa 7.500 stanovnika i austrougarskim nasledjem, drži prosečnu cenu od 3.632 evra po kvadratu i apsolutni je rekorder provincije Gorica.

Tržište zakupa u Beogradu 2026. godine više ne liči na ono od pre dve godine. Veća ponuda, sporiji tempo izdavanja i povratak pregovaračke moći u ruke zakupaca iz korenja su promenili definiciju „realne cene“.

Hiljade mladih ljudi u Srbiji čeka na potvrdu iz katastra da nisu vlasnici nepokretnosti  dokument bez kojeg je nemoguće podneti zahtev za subvencionisani stambeni kredit u okviru programa „Svoj na svome".

Beograd nema jedno tržište zakupa. Ima ih desetak, svako sa svojom logikom, svojom ciljnom grupom i sopstvenim tempom. Stan koji se u jednoj opštini iznajmi za tri dana, u drugoj stoji mesec i po i to ne zato što je lošiji, nego zato što traži drugačijeg zakupca

Ako danas imate budžet od 150.000 evra, na crnogorskom primorju možete da birate komforan stan. Sa istim tim novcem u Splitu ćete jedva naći garsonjeru, dok u slovenačkom Portorožu ne možete ni da uđete na tržište.

Oko milion Srba godišnje pređe južnu granicu i u Grčkoj ostavi nešto više od milijarde evra. Poređenja radi, to je više od onoga što tamo potroše turisti iz Holandije ili Austrije nacija sa neuporedivo jačim standardom i trostruko većom populacijom.

Veza između inflacije i cena zakupa stanova nije jednosmerna. Inflacija istovremeno pritiska kirije naviše i oduzima podstanarima kupovnu moć i upravo ta napetost između dve sile određuje kuda tržište ide u datom trenutku.

Država je do sada odobrila 6.645 stambenih kredita za mlade u okviru garantne šeme, a sva predviđena sredstva su iskorišćena pre maja što pokazuje da je interesovanje premašilo prvobitna očekivanja.

Tržište zakupa stanova u Beogradu promenilo se brže nego što bi većina stanara i vlasnika mogla da pretpostavi. Ono što je važilo za 2024. godinu ne važi više – i upravo tu počinju neusklađena očekivanja između onih koji traže stan i onih koji ga nude.

Ravni, glatki zidovi premazani akrilnom bojom postaju graditeljski anahronizam. Vodeći evropski arhitekti i dizajneri enterijera sve više insistiraju na taktilnim zidnim obradama, površinama od prirodnih materijala koje aktivno regulišu vlagu, sprečavaju buđ i stvaraju zdraviju mikroklimu bez mehaničke ventilacije.

Kada ljudi traže stan za iznajmljivanje, fokus je gotovo uvek na jednoj cifri – visini kirije. Ona se poredi, o njoj se pregovara, ona stoji u ugovoru. Ali mesec dana u novom stanu obično donosi iznenađenje: računi koje niko nije pomenuo, naknade koje se „automatski" plaćaju, troškovi koji su nekako podrazumevani, a niko ih nije uračunao u budžet.

Kada počnete da tražite stan za izdavanje u Beogradu, brzo ćete naići na dve opcije: oglas koji vodi do agencije ili oglas gde vlasnik iznajmljuje direktno. Razlika nije samo u proviziji – ona počinje od prvog koraka pretrage.

Moravski koridor, auto-put koji spaja Pojate sa Preljinom na dužini od oko 110 kilometara, ulazi u završnu fazu izgradnje. Prema aktuelnoj dinamici radova, nove deonice biće sukcesivno otvarane tokom 2026. godine, a ključni segmenti planirani su za puštanje u saobraćaj do Vidovdana.

San o sopstvenoj kući ili stanu na obali mora nije rezervisan samo za bogataše. Uz pravi pristup, atraktivne nekretnine na Mediteranu i dalje se mogu naći po razumnim cenama