Tržište zakupa državnog zemljišta: Trendovi i ekonomska analiza

Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, jedan zemljoradnik iz Vajske svojevremeno je trebao biti apsolutni rekorder jer je za hektar zemlje druge klase u Labudnjači ponudio vrtoglavih više od 49.000 evra. Da li je tada bila reč o grešci, namernoj ili slučajnoj, nije ni bilo bitno, jer ponuda nije prihvaćena s obzirom na to da je dokumentacija podneta za drugo lice, što nije po zakonu. U opštini Bač, kojoj pripada Vajska, prosečna cena državnih njiva kretala se oko 205 evra, ali su današnje prilike na tržištu znatno dinamičnije.

Koliki je nesrazmer u cenama zakupa zemlje u Srbiji najbolje govori podatak da se u pojedinim južnim i istočnim krajevima, poput Prokuplja, hektar zemlje zakupljivao za svega 2,7 evra, u Dimitrovgradu za nešto više od 3 evra, dok je u Crnoj Travi cena iznosila skromnih 3,5 evra. Do marta 2026. godine, situacija se na tržištu donekle konsolidovala, ali su regionalne razlike i dalje ostale izražene. Državne njive u Srbiji danas se u proseku izdaju po cenama koje premašuju nekadašnjih 184 evra po hektaru, prateći opštu inflaciju i snažan rast potražnje za obradivim površinama.

Ekstremi na tržištu i prosečna cena hektara u Srbiji

Pojedinačno gledano, istorijski visoke arende beležene su u plodnim vojvođanskim ravnicama. U Sonti, mestu pored Apatina, zabeležen je slučaj gde je jedan paor hektar njive treće klase platio čak 753 evra, a mnoge parcele su redovno išle u zakup za 700 do 750 evra. U Sremu, najskuplja arenda bila je u mestu Martinci sa 704 evra za hektar. Gledajući proseke po opštinama, u Temerinu je zakup jednog hektara iznosio 490 evra, u Vrbasu 439 evra, u Apatinu 421 evro, u Pančevu 329, te u Irigu oko 318 evra. S druge strane, Novi Bečej je i dalje ostao jedna od malobrojnih opština u Vojvodini u kojoj zakup poljoprivrednog zemljišta košta znatno manje od republičkog proseka, držeći se na nivou od oko 100 evra.

Koji faktori danas diktiraju vrednost državnih njiva?

Agroekonomski stručnjaci objašnjavaju da cena zemljišta nastavlja stabilno da raste, te da takav trend na tržištu agrara ne treba nikoga da iznenađuje. Blizina velikih gradova, poput Beograda koji predstavlja glavno tržište, logično podiže cenu zakupa u mestima kao što je Stara Pazova. Ipak, struka upozorava da se na republičkom i lokalnom nivou mora voditi računa kome se državna zemlja poverava. Prioritet bi uvek trebalo da budu pravi proizvođači sa dugogodišnjim iskustvom, koji od zemlje mogu izvući maksimalne prinose i ekonomske efekte.

Poljoprivreda je danas visoko razvijen zanat i egzaktna nauka. Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković u svojim analizama redovno ističe stav da bi jedan od ključnih faktora za dobijanje zemlje u zakup trebalo da bude posedovanje stočnog fonda, a ne samo prosto nadmetanje ko će ponuditi više novca za arendu. Enormno visoke ili niske ponude, kako se navodi, ponekad mogu biti i rezultat različitih tržišnih mahinacija kojih se sistem još uvek nije u potpunosti oslobodio.

Poljoprivreda kao stub ekonomije i izvoza

Vreme globalnih kriza i pandemija definitivno je otvorilo oči mnogima, pokazavši da je domaća poljoprivreda ključna ne samo za prehrambenu sigurnost nacije u teškim trenucima, već i za stabilan rast BDP-a. U godinama za nama, agrar je beležio odlične rezultate, a izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije tokom 2025. i početkom 2026. godine nastavlja da ispunjava visoka očekivanja i beleži rast.

Stručnjaci sugerišu da bi deo agrarnog budžeta morao biti snažnije usmeren na sprovođenje strukturnih reformi, sa posebnim akcentom na subvencionisanje kvalitetne proizvodnje mleka. Umesto da se primarno forsira proizvodnja kukuruza za čist izvoz, fokus bi morao biti na stvaranju sirovinske baze za prehranu domaćeg stočnog fonda, čime bi se stvorila dodatna vrednost. Upravo je nedostatak reforme u proizvodnji mleka bio jedan od glavnih razloga za pad stočarstva u pojedinim zemljama regiona, poput Hrvatske, što je lekcija iz koje Srbija mora učiti.

Digitalizacija agrara: Geoportal i elektronsko nadmetanje

Proces zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini doživeo je potpunu digitalnu transformaciju. Uprava za poljoprivredno zemljište je razvila i kontinuirano unapređuje sopstveni javni Geoportal, koji danas pruža mnogobrojne mogućnosti brzog i jednostavnog pristupa svim relevantnim podacima o državnim njivama, mapama i interaktivnim aplikacijama. Ovi alati su ključni za preciznu izradu Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Pravo na zakup i korišćenje ovih parcela mogu ostvariti fizička i pravna lica koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (sada pretežno integrisanih u sistem e-Agrar), uz strogo ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i korišćenja za koji su zainteresovani.

Prihodi države od izdavanja njiva

Nadmetanje za zakup državnih njiva još od vremena pojave koronavirusa prešlo je u isključivo elektronski format. Ponude se šalju digitalnim putem, dok ih stručna komisija zvanično otvara i obrađuje određenog datuma, čime je značajno podignut nivo transparentnosti celokupnog postupka.

Prema najnovijim bilansima, Srbija raspolaže sa preko 416.759 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, od čega se u zakup izdaje više od 272.342 hektara. Uzimajući u obzir prosečne cene arende i stabilizaciju naplate do marta 2026. godine, prihod države od izdavanja poljoprivrednog zemljišta na godišnjem nivou stabilno premašuje sumu od 50 miliona evra, čineći ovaj segment izuzetno važnim finansijskim resursom za nacionalni budžet.