Analiza tržišta poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2026. godinu

Tržište nekretnina i poljoprivrednih dobara u Srbiji doživelo je značajne promene u protekloj deceniji, a vrednost obradivih površina nastavlja da beleži snažan rast i u martu 2026. godine. Iz Zavoda prave poređenje da bi za oko devet hektara, pa i manje zemlje u Bačkoj, u Novom Sadu mogao da bude kupljen stan vredan najmanje 100.000 evra, što jasno ukazuje na izuzetnu isplativost ulaganja u plodno tlo.

Za kompletnu aktuelnu ponudu i pregled trenutnih cena na tržištu pogledajte: Prodaja poljoprivrednog zemljišta.

Cena hektara u Vojvodini: Od istorijskih proseka do novih rekorda

Posle Južnobačkog okruga, koji tradicionalno drži primat po visini cene hektara poljoprivrednog zemljišta, sledi Severnobački okrug, gde su ranijih godina kupoprodajne cene oranica iznosile u proseku oko 9.550 evra. Danas, usled sve veće potražnje i modernizacije agrara, cena najkvalitetnije zemlje u Vojvodini neretko dostiže znatno više iznose, premašujući granicu od 15.000 evra za parcele prve klase.

Kada je reč o južnom Banatu, cena je u stalnom porastu, pa je u drugom kvartalu nekadašnjih referentnih godina hektar koštao 7.250 evra, dok današnji podaci pokazuju ozbiljan skok. Nešto drugačija slika ranije je beležena u srednjem Banatu, gde je hektar oranica u drugom kvartalu koštao 6.900 evra. Međutim, 2026. godina donosi ujednačavanje cena usled povećanog interesovanja velikih poljoprivrednih korporacija za komasaciju i ukrupnjavanje poseda na celokupnoj teritoriji Vojvodine.

Regionalne razlike: Šumadija, južna i istočna Srbija

Za razliku od vojvođanskih regija, hektar oranica u južnom i istočnom delu Srbije mogao se u drugom kvartalu ranijih izveštaja pazariti za svega 2.750 evra. Iako je kupovina oranica u ovim krajevima i danas znatno povoljnija u odnosu na sever zemlje, aktuelni izveštaji sa tržišta svedoče da su cene stabilno rasle, privlačeći sve veći broj malih i srednjih investitora koji se okreću voćarstvu i vinogradarstvu.

U regionu Šumadije i zapadne Srbije cena hektara vratila se u drugom kvartalu na onu iz 2019. godine, kad je bila 3.150 evra, da bi od tada započela postepen, ali siguran rast. Danas su atraktivne parcele u blizini glavnih saobraćajnica i rečnih tokova postale izuzetno tražene, te njihova vrednost umnogome zavisi od klase zemljišta i dostupnosti sistema za navodnjavanje.

Zvanični podaci, dinamika tržišta i načini plaćanja

Prema podacima Republičkog Geodetskog Zavoda, u Beogradskom regionu hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta u proseku je ranije vredeo 3.700 evra. Danas se u široj okolini prestonice primećuje trend pretvaranja određenih poljoprivrednih parcela u građevinsko zemljište, što dodatno diže osnovnu cenu zemlje u ovom regionu.

U ranijem zvaničnom saopštenju je navedeno da je u drugom kvartalu posmatrane godine sklopljeno oko 1.800 kupoprodajnih ugovora, dok se u prvoj polovini 2026. godine očekuje još veći obim transakcija. Tržište obradive zemlje ostaje jedan od najživljih segmenata u sektoru nekretnina.

Ono što se, međutim, ne menja jeste način finansiranja ovakvih investicija. U čak 99 odsto prometa poljoprivrednih zemljišta kupoprodajni ugovori sklapani su za gotov novac. Ovaj podatak jasno ukazuje na to da građani i kompanije vide investiranje u poljoprivredu i kupovinu zemlje kao jedan od najsigurnijih načina za očuvanje vrednosti kapitala, bez obzira na globalne ekonomske oscilacije.