Sve o digitalnoj legalizaciji objekata u 2026. godini

Reč je o najobuhvatnijoj digitalizaciji postupka ozakonjenja do sada, koji je u 2026. godini doneo revolucionarne promene u radu katastra i državne uprave. Za prijavu su potrebna samo dva osnovna dokumenta: dokaz o sticanju (ugovor o kupoprodaji, rešenje o nasleđivanju ili ugovor o poklonu) i lična karta. Zakon donosi i veliki iskorak za građane sa nižim primanjima, jer su određene kategorije potpuno oslobođene troškova legalizacije, dok je za domaćinstva u selima uvedena jedinstvena i pristupačna naknada od 100 evra, koja obuhvata i pomoćne i ekonomske objekte.

Pravila su nikad jednostavnija, a cilj modernizovanog sistema je da se stotinama hiljada domaćinstava konačno otvori put ka sigurnom pravnom statusu, gde će zaista biti „svoji na svome“.

Digitalna prijava legalizacije: Rekordni odziv i olakšane procedure u 2026. godini

Proces legalizacije sada se podnosi isključivo elektronski, a onlajn platforma svakodnevno beleži ogroman broj prijava širom Srbije. Prijava se može predati u bilo kojoj opštini, bez obzira na to gde se lokacija nelegalnog objekta nalazi. Dodatno, procedura je u potpunosti omogućena i u poslovnicama Pošte Srbije, što je od posebne važnosti za starije građane i one iz manjih sredina koji nisu u mogućnosti da samostalno koriste internet usluge.

Lokalne samouprave su optimizovale info-pultove i tehničku podršku. Uspostavljen je i centralizovani kol-centar za najčešća pitanja – broj telefona je 011 777 3899, koji drastično smanjuje gužve na šalterima i ubrzava čitav proces. U Beogradu građani mogu da dobiju pomoć u posebnom uslužnom centru u Gradskoj upravi (Ulica Kraljice Marije 1), ali i putem zvaničnog mejla svoj.na.svome@beograd.gov.rs.

Kako izgleda prijava u praksi: Lična karta i dokaz o vlasništvu su osnov

Referenti u opštinama i poštama aktivno pomažu u popunjavanju izjave i prikupljanju osnovnih podataka o parceli. Prihvata se svaki validan dokument koji dokazuje vlasništvo ili pravni sled: kupovina, nasledstvo, poklon ili rešeni suvlasnički odnosi.

Kao primer odlične prakse izdvaja se Niš, gde se zahtevi primaju na čak 24 lokacije. U ovom gradu je odziv izuzetno veliki, s obzirom na to da se procenjuje da samo na teritoriji Niša postoji oko 60.000 neupisanih objekata – od kuća građenih bez dozvole, do delova zajedničkih domaćinstava koji nikada do sada nisu bili zvanično uvedeni u katastar.

Troškovi ozakonjenja i ko ima pravo na besplatnu legalizaciju

Zakon donosi značajne olakšice za najugroženije kategorije stanovništva. Sledeće društvene grupe su potpuno oslobođene plaćanja naknade za upis objekata:

• primaoci socijalne pomoći
• ratni veterani
• osobe sa invaliditetom
• porodice sa troje ili više dece

Dovoljno je dostaviti odgovarajuću potvrdu nadležne institucije i prijava će biti obrađena bez ikakvih dodatnih troškova. Za ostale građane naknada odgovara iznosu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i direktno zavisi od vrste, namene i lokacije objekta.

Taksa od 100 do 500 evra za porodične kuće

Za porodične kuće do dve stambene jedinice i ukupne površine do 400 kvadratnih metara, taksa se kreće od 100 do 500 evra, u zavisnosti od gradske zone u kojoj se nekretnina nalazi. Kod većih stambenih zgrada primenjuje se stroža redovna procedura, što u praksi znači više administrativnih koraka i znatno višu naknadu. U seoskim sredinama, kao što je napomenuto, naknada ostaje fiksnih i garantovanih 100 evra.

Pošte i RGZ odigrali ključnu ulogu u modernizaciji sistema

Zahvaljujući odličnoj organizaciji, Pošta Srbije je potvrdila da se blizu polovina svih prijava podnosi direktno onlajn, dok ostatak efikasno prolazi kroz opštine i stotine poštanskih šaltera širom zemlje. Za ovaj masovni administrativni poduhvat obučeno je preko 2.500 radnika.

Kompletna dokumentacija iz pošta i opština ide direktno u Agenciju za prostorno planiranje, a zatim u Republički geodetski zavod (RGZ), gde se vrši rigorozna, ali brza digitalna provera podataka. Jedna od najhvaljenijih inovacija u 2026. godini jeste transparetnost sistema obaveštavanja: građani o svakom koraku obrade svog predmeta dobijaju SMS obaveštenja, uključujući i precizan zahtev za dopunu dokumentacije ukoliko je to potrebno.

Rokovi, žalbe i šta ako se prijava ne podnese

Za one koji zbog teške bolesti, dužeg boravka u inostranstvu ili drugih zakonski opravdanih okolnosti ne mogu da se prijave tokom predviđenih rokova, država je omogućila pravo na produženje postupka na period od cele godine, uz prilaganje adekvatne medicinske ili putne dokumentacije. Nakon isteka glavnih rokova za prijave, sledi dodatnih 30 dana namenjenih isključivo rešavanju prigovora i žalbi građana.

Izuzetno važna novina ovog sistema je odredba da će, ukoliko građani sami ne podnesu prijavu za svoj nelegalni objekat, postupak u njihovo ime po službenoj dužnosti pokrenuti sama država. Ipak, jasna preporuka nadležnih organa jeste da prijavu podnese sam vlasnik ili trenutni korisnik nepokretnosti. Na taj način se obezbeđuje potpuna tačnost unetih podataka i izbegavaju se eventualne kasnije korekcije, troškovi i pravne komplikacije u katastru.

Ovaj modernizovan zakon predstavlja najpovoljniju i najefikasniju šansu do sada da se nelegalni objekti uvedu u pravne tokove. Uz digitalizovanu proceduru, snižene troškove i brzu komunikaciju, građani dobijaju realnu mogućnost da trajno reše višedecenijski problem bespravne gradnje, čime obezbeđuju sigurnost svojim porodicama i podižu tržišnu vrednost svojih nekretnina.