Kako se menja Beograd: Kapitalni projekti koji oblikuju prestonicu

Glavni grad Srbije se ubrzano menja, a infrastrukturni projekti koji su najavljivani prethodnih godina sada, u martu 2026. godine, dobijaju svoje jasne obrise ili su uveliko privedeni kraju. Gostujući ranije u emisiji „Jutro na Blic“, glavni gradski urbanista Marko Stojčić govorio je o tome kako teku ključni radovi u prestonici, sa posebnim osvrtom na projekte poput Trga Nikole Pašića, izgradnje novih saobraćajnica i mostova.

Danas se Beograd suočava sa novim urbanističkim izazovima, ali i ubire plodove dugoročnog planiranja. Razvoj saobraćajne infrastrukture, izgradnja metroa i širenje zelenih zona postali su apsolutni prioritet kako bi se smanjile gužve i poboljšao kvalitet života građana. U nastavku donosimo detaljan pregled najvažnijih projekata koji oblikuju moderni izgled srpske prestonice.

Tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana

Jedan od najambicioznijih projekata u novijoj istoriji grada, izgradnja tunela od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana, znatno je napredovala. Radovi, koji su započeti pre nekoliko godina, obuhvataju trasu gde tunel ulazi kod Ekonomskog fakulteta, a izlazi u Bulevaru despota Stefana, u blizini zgrade MUP-a.

Ovaj kapitalni objekat, dugačak oko 2 kilometra, ima ključnu ulogu u rešavanju problema saobraćajnih gužvi. Njegova osnovna svrha je da vozila sa Novog Beograda, koja idu ka Paliluli, Zvezdari i mostovima preko Dunava, usmeri ispod zemlje. Zahvaljujući ovom rešenju, izbegava se tranzitni saobraćaj u strogom centru grada, čime se obezbeđuje oslobađanje saobraćajne mreže za jednu petinu ukupnog opterećenja, što već sada pokazuje prve pozitivne rezultate na terenu.

Izgradnja novih mostova i obilaznica u Beogradu

Pitanje prelaska preko reka ostaje jedno od gorućih, a razvoj novih mostova u Beogradu strateški je važan za dugoročno funkcionisanje saobraćaja. Fokus je od samog početka stavljen na most preko Ade Huje, koji predstavlja nezaobilazan pravac za tranzitna vozila.

Ovaj most direktno povezuje Pupinov most preko Borče sa Adom Hujom, formirajući tako pravu beogradsku obilaznicu. S obzirom na veliku migraciju stanovništva i ogroman broj automobila koji cirkuliše ovim delom grada, ovakav infrastrukturni objekat je neophodan kako bi se sprečilo da vozila bez preke potrebe ulaze u centralne gradske zone. Dugoročni planovi obuhvataju i potencijalnu izgradnju dodatnog mosta na Savi, negde na kraju novobeogradskih blokova, ali je akcenat trenutno usmeren na završetak dunavskog koridora.

Rekonstrukcija i adaptacija Pančevačkog mosta

Pored izgradnje novih saobraćajnica, nadležni su se detaljno posvetili i rekonstrukciji Pančevačkog mosta. Iako ovaj objekat nema elemente spomenika kulture, njegova strukturna obnova je bila od vitalnog značaja za bezbednost građana.

Tokom procesa planiranja razmatrane su brojne varijante, uključujući čak i mogućnost uvođenja tramvajskog saobraćaja preko njega. Prilazni delovi mostu su efikasno rekonstruisani uz pomoć privremenih saobraćajnica. Sama osnovna konstrukcija pokazala se dovoljno stabilnom, što je omogućilo postepenu i sigurnu obnovu po fazama, bez potpunog i dugotrajnog obustavljanja vitalnog saobraćaja.

Novi izgled i modernizacija Trga Nikole Pašića

Osvrćući se na samo srce grada, radovi na Trgu Nikole Pašića su uspešno privedeni kraju prema predviđenoj dinamici. Beograđani i brojni turisti danas mogu da uživaju u preuređenom prostoru koji zrači savremenošću, ali zadržava svoj istorijski duh.

Ono što ubedljivo najviše privlači pažnju jeste stara-nova fontana. Stručnjaci su odlučili da vrate originalni izgled Trga Nikole Pašića, postavljanjem fontane koja verno rekreira prvobitno rešenje koje je postojalo pre prethodnih rekonstrukcija. Arhitektonski je ostvaren izuzetan poduhvat time što je nešto što je nekada postojalo harmonično uklopljeno u novo, savremeno okruženje.

Danas ovaj trg krasi mnogo više sadnica i raskošnog zelenila. Prostor je estetski i funkcionalno osavremenjen, ali je zadržana prepoznatljiva crvenkasta boja kamena. Iako su u detaljima primenjena potpuno drugačija rešenja, osnovni ambijentalni elementi su sačuvani, čineći ga jednim od najlepših trgova u Evropi.

Problem parking mesta u prestonici i održive alternative

Nedostatak parking mesta u Beogradu je višedecenijski problem koji zahteva radikalna rešenja. Statistički podaci iz prethodnih godina pokazivali su alarmantan priliv od čak 11.500 novih automobila godišnje, što je Beograd pozicioniralo u sam vrh Evrope po stopi motorizacije.

Stručnjaci iz oblasti urbanizma više puta su naglasili da je ovakav trend potpuno neprihvatljiv i dugoročno neodrživ. Zbog toga gradske vlasti intenzivno ubrzavaju radove na izgradnji metro sistema, koji predstavlja jedinu adekvatnu alternativu korišćenju putničkih automobila. U međuvremenu, realizovana je izgradnja preko 2.000 novih parking mesta kroz mrežu javnih garaža, dok su novobeogradski blokovi dobili stotine dodatnih mesta za parkiranje.

Ipak, sa prosekom od preko jednog i po automobila po stambenoj jedinici, fizički prostor na ulicama je iscrpljen. Ključni savet i apel svim Beograđanima ostaje okretanje održivim alternativama — masovnijem korišćenju javnog prevoza, pešačenju i biciklizmu, za šta se kontinuirano širi mreža staza širom grada.

Završena rekonstrukcija platoa kod Hrama Svetog Save

Pored saobraćajne infrastrukture, veliki značaj pridat je i uređenju javnih površina i parkova. Projekat rekonstrukcije parka i platoa kod Hrama Svetog Save, realizovan u bliskoj saradnji i uz konsultacije sa Srpskom pravoslavnom crkvom, doneo je potpuno novo lice Vračaru.

Nakon obimnih radova koji su podrazumevali uklanjanje porušenih i polomljenih elemenata, ovaj prostor je danas reprezentativan i dostojan monumentalnosti samog hrama. Temeljna rekonstrukcija, koja je obuhvatila nova popločavanja, uređenje zelenila i postavljanje modernog urbanog mobilijara, pretvorila je ovaj plato u jedno od najomiljenijih mesta za okupljanje vernika, turista i građana Beograda.