Analiza stambenog fonda i trendova izdavanja stanova u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz poslednjeg zvaničnog popisa, oko 12,4 odsto stanova u Srbiji koriste zakupci, podstanari ili srodnici vlasnika.

Kako je tada objavio RZS, taj popis je pokazao da stanova sa svojinom koja nije privatna ima 33.724, što predstavlja manje od jednog procenta celokupnog stambenog fonda naše zemlje. Ipak, dinamično tržište nekretnina pretrpelo je značajne promene u periodu nakon popisa, a najnovije procene sa tržišta iz marta 2026. godine ukazuju na to da se navike građana polako menjaju pod uticajem globalnih i lokalnih ekonomskih faktora.

Struktura stambenog fonda: Koliko se stanova zaista izdaje u Srbiji?

Zvanični podaci RZS-a navode da je popisano ukupno 2.292.325 stanova, odnosno 87,3 odsto od ukupnog broja nastanjenih stanova u kojima je bar jedan od članova domaćinstva vlasnik. Sa druge strane, 325.743 nekretnine, ili 12,4 odsto, koriste zakupci, podstanari ili srodnici. Iako Srbija tradicionalno važi za zemlju u kojoj dominira privatno vlasništvo, stručnjaci za tržište nekretnina ističu da se ovaj procenat u poslednjih nekoliko godina blago, ali sigurno povećava, naročito u urbanim sredinama.

Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova o broju stanova u Srbiji prema gustini nastanjenosti, svojini i osnovu po kojem domaćinstva koriste stan, pokazali su zanimljive detalje. Po opštinama i gradovima, prema gustini nastanjenosti, najzastupljeniji su stanovi koji imaju površinu od 20 do 30 metara kvadratnih po licu, kao i stanovi koji u proseku imaju 1 do 1,25 soba po licu. Ovaj podatak nam jasno oslikava prosečan standard stanovanja u zemlji.

Trenutno stanje na tržištu nekretnina u 2026. godini

Ulaskom u proleće 2026. godine, evidentno je da su visoke cene kvadrata u novogradnji, kao i pooštreni uslovi za dobijanje stambenih kredita, uticali na to da se sve veći broj mladih bračnih parova, studenata i profesionalaca odlučuje za izdavanje stanova u Srbiji, umesto za momentalnu kupovinu. Procenjuje se da je stvarni broj podstanara u većim regionalnim centrima, poput Beograda, Novog Sada i Niša, u stabilnom porastu, čime se naša zemlja polako približava evropskom proseku gde je kultura dugoročnog rentiranja znatno prisutnija.

Uticaj infrastrukturnih projekata na cene zakupa

Razvoj novih poslovnih i stambenih zona, modernizacija saobraćajne infrastrukture i intenzivne pripreme za velike međunarodne događaje u prestonici, dodatno su podigli potražnju za adekvatnim stambenim jedinicama. Cene zakupa stanova, koje su zabeležile istorijski maksimum krajem 2022. i početkom 2023. godine, uspele su da se stabilizuju tokom 2025. i početkom 2026. godine, ali su dugoročno gledano ostale na znatno višem nivou u poređenju sa decenijom iza nas.

Zanimljiv tržišni trend koji se beleži u martu 2026. jeste da investitori sve više pažnje posvećuju izgradnji stambenih kompleksa i objekata namenjenih isključivo za rentiranje i korporativni zakup. Ovo predstavlja veliki novitet u domaćem stambenom fondu i nudi profesionalniji pristup iznajmljivanju u poređenju sa tradicionalnim izdavanjem od strane fizičkih lica. Očekuje se da će naredna zvanična statistička istraživanja pokazati još jasniju sliku o tome kako se demografija vlasnika menja, premda tradicija i sigurnost koju donosi posedovanje sopstvenog krova nad glavom ostaju primarni cilj većine domaćinstava u Republici Srbiji.