Vodič za parkiranje u Beogradu: Zone, cene i planirane garaže

Prema podacima JKP „Parking servis“, Beograd trenutno raspolaže sa nešto više od 30.000 obeleženih parking mesta u sistemu zoniranja, raspoređenih u crvenoj, žutoj i zelenoj zoni, dok je u javnim garažama i na posebnim parkiralištima dostupno oko 4.000 dodatnih mesta.

Najveći pritisak beleži se u opštinama Stari grad, Vračar i Savski venac, gde broj registrovanih vozila višestruko premašuje broj parking mesta.

Koliko košta naplata parkinga vikendom?

Cene parkinga u Beogradu po zonama od jula 2025. godine ostale su iste i vikendom:

• Crvena zona (I zona): 120 dinara po satu, maksimalno zadržavanje 1 sat.
• Žuta zona (II zona): 100 dinara po satu, maksimalno 2 sata.
• Zelena zona (III zona): 70 dinara po satu, maksimalno 3 sata.
• Plava zona (IV zona): 50 dinara po satu, bez ograničenja vremena.

Plaćanje je moguće SMS-om, putem aplikacije „Parking Servis“, parking aparata ili kioska.

Zašto je uvedena naplata i vikendom?

Iz Grada navode da je cilj uvođenja vikend naplate rasterećenje centra od dugotrajnog parkiranja, naročito vozila koja zauzimaju mesta bez potrebe i ostaju parkirana čitav vikend. U praksi, deo građana ostavlja automobile u zoni petkom uveče i vraća im se tek u ponedeljak ujutru, čime se blokiraju lokacije dostupne turistima, stanarima i korisnicima usluga u centru.

– Vikend naplata uvedena je kako bi se povećala cirkulacija vozila, olakšalo stanarima da pronađu mesto, ali i podstakla upotreba garaža – navode u Sekretarijatu za saobraćaj.

Grad radi na poboljšanju uslova i kapacitetu parkiranja u Beogradu

Trenutno se u Beogradu gradi nekoliko novih javnih garaža – u Vlajkovićevoj, Fruškogorskoj i na Studentskom trgu – koje bi do kraja 2025. godine trebalo da obezbede dodatnih 800 parking mesta. Planira se i digitalizacija sistema parkiranja, kroz uvođenje pametnih senzora, aplikacija za navođenje do slobodnog mesta, kao i širenje zonskog sistema na šire gradsko jezgro.

Takođe, gradske vlasti najavile su podsticaje za izgradnju podzemnih garaža ispod stambenih kompleksa i javnih površina, kao i strože kontrole nepropisnog parkiranja. Sve ove mere deo su šire strategije za održivi gradski saobraćaj i smanjenje zagađenja, budući da glavni grad Srbije iz godine u godinu beleži sve već broj zgrada, ali i stanovnika.