Brza pruga Beograd – Atina: projekat ulazi u novu fazu, poznati detalji trase kroz Severnu Makedoniju

Brza pruga Beograd – Atina krajem maja ušla je u novu administrativnu fazu pošto je makedonska strana, u skladu sa međunarodnom Espoo konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, zvanično obavestila Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije o projektu modernizacije dvokolosečne pruge od Tabanovca do Đevđelije. Reč je o deonici dugoj oko 195 kilometara koja zajedno sa srpskim i grčkim delom Koridora 10 treba da formira buduću železničku vezu od Beograda do Atine.

To praktično znači da projekat sa makedonske strane prelazi iz studijske u ozbiljniju dokumentacionu fazu. U narednom periodu srpske institucije i javnost imaće uvid u tehničku dokumentaciju projekta koji direktno utiče i na jug Srbije, posebno na deo koridora ka Preševu i Tabanovcu.

Brza pruga Beograd – Atina trenutno ulazi u ključnu fazu finansiranja

Najveći deo procesa u Severnoj Makedoniji tokom 2026. trenutno se odnosi na izbor finansijskog partnera. Ministarstvo finansija u Skoplju još prošle godine poslalo je poziv međunarodnim finansijskim institucijama i komercijalnim bankama iz Evrope, SAD, Japana i Velike Britanije za iskazivanje interesa za finansiranje projekta.

Pratite nas na

Posle prve faze selekcije počela je analiza ponuda i izbor modela finansiranja. Strateški partner Severne Makedonije u ovom projektu trenutno je Velika Britanija, sa kojom je sporazum o saradnji potpisan tokom 2025. godine.

Paralelno sa brzom prugom planiraju se i dodatni infrastrukturni radovi oko Skoplja, uključujući rekonstrukciju železničke stanice i modernizaciju pojedinih postojećih pravaca. Prema poslednjim zvaničnim procenama, vrednost projekta na teritoriji Severne Makedonije prelazi dve milijarde evra. Deo stručne javnosti smatra da bi konačna cena, zbog velikog broja tunela i složenosti trase, mogla da bude i značajno viša nakon završetka kompletne projektno-tehničke dokumentacije.

Nova pruga donosi tunele, mostove i evropski signalni sistem

Trasa kroz Severnu Makedoniju projektovana je za brzine do 160 kilometara na sat u putničkom i 120 kilometara na sat u teretnom saobraćaju. Postojeći deo pruge između Skoplja i Đevđelije danas predstavlja jedno od najvećih uskih grla Koridora 10, pre svega zbog velikog broja krivina i stare infrastrukture zbog koje pojedini vozovi na pojedinim deonicama saobraćaju znatno sporije od planiranih brzina.

Zbog toga projekat predviđa potpuno novu trasu na više delova koridora. Planirana je izgradnja 19 novih tunela ukupne dužine oko 19 kilometara, kao i desetina novih mostova, podvožnjaka i nadvožnjaka.

Brza pruga Beograd – Atina koristiće evropski ETCS signalni sistem i GSM-R komunikaciju, što omogućava da vozovi prolaze kroz više država bez tehničkih zaustavljanja i promena sistema upravljanja.

Jedan od važnijih detalja projekta jeste i nova železnička veza sa aerodromom u Skoplju, koja bi za deo juga Srbije mogla da postane praktična alternativa za putovanja tokom letnje sezone.

Srbija gradi svoj deo Koridora 10 kroz tri velike deonice

Srpski deo buduće brze veze prema Grčkoj trenutno se razvija kroz modernizaciju pruge Beograd – Niš, projekta procenjenog na oko 2,77 milijardi evra. Najveći deo finansiranja obezbeđuju Evropska unija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i međunarodni fondovi za Zapadni Balkan, uz učešće države Srbije.

Trasa Beograd – Niš podeljena je u više sektora. Najveći i najskuplji deo trenutno je deonica Beograd – Velika Plana, koja se nalazi u tenderskoj proceduri. Radovi su već u toku na pojedinim delovima koridora oko Niša i na pravcu ka Brestovcu. Poslednja deonica ka granici sa Severnom Makedonijom, Brestovac – Preševo, trenutno se nalazi u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije koja prethodi raspisivanju tendera i zatvaranju finansijske konstrukcije.

Memorandum o saradnji između Srbije i Severne Makedonije predviđa sinhronizovano povezivanje pruga na samoj granici kod Preševa i Tabanovca, čime bi se omogućio neprekidan železnički saobraćaj kroz ceo Koridor 10.

Šta će brza pruga Beograd – Atina značiti za putnike i privredu

Ekonomski značaj buduće pruge najvećim delom vezan je za povezivanje centralnog Balkana sa lukama Solun i Pirej, koje predstavljaju jednu od glavnih izlaznih tačaka ka Mediteranu i azijskim tržištima.

Brži teretni saobraćaj mogao bi značajno da skrati vreme transporta robe između Srbije i grčkih luka, što direktno utiče na troškove logistike i konkurentnost izvoznika. Za putnike je najvažnija promena drastično kraće vreme putovanja. Prema trenutnim projekcijama, putovanje od Beograda do Soluna moglo bi da traje između pet i šest sati, dok bi do Atine vozom moglo da se stigne za oko devet do deset sati.

Brza pruga Beograd – Atina zbog toga više nije samo regionalni infrastrukturni projekat. Reč je o koridoru koji bi u narednoj deceniji mogao značajno da promeni način povezivanja Srbije sa Grčkom i ostatkom jugoistočne Evrope.

Realizacija kompletnog projekta trenutno je vezana za period do 2031. godine, dok bi pojedini delovi koridora mogli da budu pušteni u funkciju i ranije, u zavisnosti od dinamike finansiranja i početka radova na ključnim deonicama u Srbiji i Severnoj Makedoniji.