Kolika je agencijska provizija pri kupoprodaji nekretnina

Zakonom o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, tačnije članom 20, jasno je definisano pravo posrednika na posredničku naknadu u momentu zaključenja ugovora za koji je posredovao. Iako sam zakon striktno ne precizira koliki je minimalni ili maksimalni iznos posredničke nadoknade (provizije), ostavljajući to poslovnoj politici svakog posrednika pojedinačno, dinamično tržište nekretnina u Srbiji je do marta 2026. godine donelo brojne inovacije u načinu poslovanja i naplate ovih usluga.

Ono što je bitno naglasiti jeste da se procenat provizije uvek mora unapred prezentovati svakom nalogodavcu, bilo da je on kupac ili prodavac. Uz potpisani Ugovor o posredovanju, usluga se nedvosmisleno definiše i naplaćuje. To se postiže tako što se uz uslove poslovanja klijentu priloži i transparentan cenovnik, čime klijent od samog starta zna šta plaća.

Agencijska provizija i ko snosi troškove posredovanja

Dok je ranijih godina uobičajena praksa bila da se posrednička provizija kreće između 2% i 3%, praćenjem evropskih standarda i usložnjavanjem procesa kupoprodaje, ona se u mnogim većim gradovima danas stabilizovala na nivou od oko 3% do 4%. Višegodišnje debate i najave pojedinih agenata da bi provizije mogle ići i do neverovatnih 6% pokazale su se kao nerealne, jer se tržište vremenom samo izregulisalo, odbacujući nerentabilne i preskupe modele poslovanja.

Opšte pravilo je da posredničku proviziju plaća nalogodavac – dakle osoba koja želi da koristi uslugu posrednika i koja je sa agencijom potpisala zvaničan ugovor. Posrednik na taj način naplaćuje svoje usluge i zakonski je obavezan da nalogodavcu izda fiskalni račun u koji je uključen PDV.

Sveobuhvatne usluge agencija za nekretnine

Po potpisivanju ugovora, klijent na jednom mestu od profesionalnih i legalnih posrednika (upisanih u Registar posrednika Srbije) dobija kompletan paket usluga koji ga štiti i omogućava realizaciju posla na opšte zadovoljstvo.

Za kupce se nude usluge detaljnog ispitivanja tržišta, pronalaženja adekvatne nepokretnosti, te njene prezentacije u realnom vremenu korišćenjem savremenih digitalnih i VR tehnologija koje su u 2026. godini postale apsolutni standard. Agencije takođe vrše rigoroznu proveru dokumentacije, pregovaraju oko detalja kupoprodaje, pomažu pri pronalaženju najboljeg izvora finansiranja (izbor banke, procenitelja), organizuju izradu ugovora kod javnih beležnika, i asistiraju kod isplate preko poslovne banke, podnošenja poreskih prijava i knjiženja imovine.

Za prodavce se radi kompletna i temeljna priprema prodaje. To obuhvata formiranje predmeta kupoprodaje, dopunu eventualno nedostajuće dokumentacije, naprednu marketinšku obradu na portalima i društvenim mrežama, prezentaciju potencijalnim kupcima i asisteniciju pri samoj realizaciji i isplati. Ceo ovaj proces zahteva mnogo vremena, stručnog znanja i novca, te su agenti za nekretnine danas prepoznati kao ekonomski savetnici, a ne puki pokazivači stanova.

Regionalne specifičnosti na domaćem tržištu

Srbija tradicionalno beleži regionalne razlike kada je reč o plaćanju posredničke nadoknade, što je posledica nejednakog razvoja tržišta. U Novom Sadu, na primer, uslugu posredovanja plaća isključivo nalogodavac (bilo da je to prodavac ili kupac). Poseban segment čine novogradnje, gde posrednici, poput NS-Group Nekretnine, često imaju potpisane ugovore o ekskluzivnoj prodaji sa građevinskim firmama, pa proviziju plaćaju direktno investitori.

S druge strane, praksa u Nišu (gde posluje agencija Kitić nekretnine) i u Kragujevcu je takva da se agencijska provizija najčešće naplaćuje od prodavca, u standardnom iznosu od 3% (ili 2,5% kod ekskluzivnog posredovanja). Retki su slučajevi u ovim gradovima gde se naknada deli ili prebacuje primarno na kupca.

Zakonska regulativa i zaštita potrošača u 2026. godini

Država svesno ne propisuje maksimizirane iznose provizije, vodeći se pravilima slobodne tržišne privrede. Tokom proteklih godina formirane su radne grupe za usavršavanje zakonskih propisa, sa jasnim ciljem da se korisnicima omogući viši nivo usluge, a broj žalbi tržišnoj inspekciji svede na minimum. Statistički podaci potvrđuju da srpsko tržište po regulaciji uveliko parira zemljama iz regiona, poput Slovenije i Hrvatske, te da iz godine u godinu raste broj licenciranih agenata sa položenim stručnim ispitom.

Uz ubrzanu digitalizaciju, stručnjaci i pravnici (uključujući i nezavisne eksperte koji su ranije analizirali situaciju za list “Blic”) ističu da same agencije kontinuirano pronalaze načine za smanjenje internih troškova. Time se izbegava prevaljivanje tereta na potrošače. Takođe, jasno je afirmisan stav da za kompleksnije pravne savete i sastavljanje specijalizovanih ugovora građani imaju pravo i slobodu da angažuju sopstvene advokate, čime se dodatno osigurava pravni interes klijenta.

Oporavak i aktuelni trendovi na tržištu nekretnina

Gledajući širu sliku iz perspektive marta 2026. godine, nakon perioda globalnih ekonomskih turbulencija i inflacije, tržište je povratilo stabilnost. Lokacija, energetska efikasnost i kvalitet izvedenih radova ponovo su postali glavni faktori u odlučivanju, značajno potiskujući kompromisno biranje isključivo na osnovu niske cene.

Zahvaljujući dobrim uslovima kreditiranja, makroekonomskoj stabilizaciji, ali i sve većem obimu visokokvalitetne novogradnje u ponudi, beleži se kontinuiran rast broja realizovanih kupoprodajnih ugovora. Takođe, vidljiv je jasan priliv novih kupaca i stranih investitora van teritorije naše zemlje, što domaće tržište nekretnina drži vitalnim, dok visoki profesionalni standardi posrednika osiguravaju nesmetano poslovanje.