Sve o ostavinskom postupku i digitalnom upisu u katastar

Gubitak bliske osobe donosi brojne emotivne izazove, ali sa sobom nosi i određene pravne obaveze koje se moraju ispuniti u skladu sa zakonom.

U daljem tekstu ćete moći da pročitate detaljan vodič o tome kako izgleda ostavinska rasprava, šta treba da radite nakon nje, kao i kako funkcioniše savremeni upis u katastar nepokretnosti sada, u martu 2026. godine, kada su digitalizacija i elektronski sistemi u potpunosti preuzeli primat.

Zakazivanje i sprovođenje ostavinske rasprave

Kada je neko lice preminulo, matičar smrt tog lica treba da upiše u matičnu knjigu umrlih u roku od 30 dana, a bližnji preminulog treba da dostave smrtovnicu kao dokaz. Popis i procenu imovine obavlja javni beležnik (notar), a dokaze o vlasništvu imovine donose naslednici na uvid u sud prilikom podnošenja zahteva za pokretanje ostavinskog postupka.

Ostavinsku raspravu zakazuje sud kada prikupi svu potrebnu dokumentaciju, dok sam postupak sprovodi javni beležnik kojem sud dodeli predmet. Javni beležnik donosi ostavinsko rešenje kojim se precizno utvrđuje zaostavština preminulog, proglašavaju naslednici i, ukoliko ima više naslednika, određuje se udeo u zaostavštini koji svaki naslednik nasleđuje.

Ako je preminulo lice iza sebe ostavilo validan testament, javni beležnik će proglasiti postojanje testamenta i pročitati ono što piše u njemu. Ako, ipak, ne postoji testament, imovina preminulog se ravnopravno deli na onoliko delova koliko ima naslednika, po redosledu nasleđivanja koji je propisan zakonom. Odricanje od imovine jednog naslednika u korist drugog je apsolutno moguće, a taj se naslednik o tome mora izjasniti davanjem zvanične izjave za vreme trajanja postupka ostavinske rasprave.

Procedura upisa u katastar nepokretnosti

Služba za katastar nepokretnosti vrši upis prava svojine, ili drugog prava u katastar na zahtev stranke u postupku, ili na zahtev javnog beležnika koji po službenoj dužnosti traži upis. Prema važećim propisima, od trenutka kada se dostave sva neophodna dokumenta, nadležne službe imaju strog rok od pet radnih dana da sprovedu upis vaše imovine.

Poreske prijave i uloga javnog beležnika

Javni beležnik je dužan da po službenoj dužnosti dostavi ispravu katastru, ali i da Poreskoj upravi prosledi poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, kao i poreza na nasleđe i poklon. Takođe, dostavlja se i poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu kako bi katastar to mogao da prosledi nadležnom poreskom organu. Poresku prijavu popunjava naslednik lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.

Zahvaljujući potpunoj implementaciji zakonskih rešenja, naslednik danas poresku prijavu šalje nadležnom organu isključivo elektronskim putem preko javnog beležnika. Ako, iz nekog razloga, ne želite da ovaj posao umesto vas uradi javni beležnik, već želite da sve obavite sami, imate pravo da to odbijete, s tim što je javni beležnik dužan da o tome sačini i dostavi službenu belešku.

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova u potpunosti je pojednostavio postupak upisa prava svojine uvođenjem informacionih tehnologija. Dugosatna i iscrpljujuća čekanja u redovima pred šalterima danas su stvar prošlosti. Rezultat ove reforme je neuporedivo brži rad katastra i znatno jednostavniji upis.

Zakon je doneo važno pravilo: katastar više ne proverava zakonitost javnobeležničke isprave. O zakonitosti isprave računa se vodi prilikom njenog donošenja, sastavljanja i potvrđivanja od strane notara. Zbog toga organ koji upisuje nepokretnost u katastar nema potrebu za dvostrukom proverom. Ovim su notari i katastar usko povezani, što direktno doprinosi maksimalnoj pravnoj sigurnosti i efikasnosti.

Jednošalterski elektronski sistem (e-šalter)

Smisao e-šaltera jeste da se administrativne procedure za građane svedu na apsolutni minimum. To je elektronski sistem preko kojeg se čitav proces završava bez vašeg fizičkog prisustva u institucijama. Novim sistemom postignuta je efikasna raspodela posla između zaposlenih u državnim organima.

Sva dokumentacija se dostavlja kroz elektronski šalter i trajno se čuva u elektronskom obliku. Ipak, naslednik je dužan da originalne, papirne verzije dokumenata čuva kod sebe. Ukoliko se desi neka tehnička greška u sistemu, potrebno je da se ona ispravi pre nego što katastar donese konačnnu odluku o upisu; u suprotnom, mora se formirati nov predmet sa novim brojem. Kada javni beležnik utvrdi da su dokumenta ispravna, on ih elektronski prosleđuje Republičkom geodetskom zavodu radi konačnog upisa.

Šta donosi potpuna digitalizacija katastra u 2026. godini?

Nekada ste morali da idete od jednog do drugog šaltera samo da biste saznali šta vam je sve potrebno od papira, a rok za upis je umeo da traje i do 25 radnih dana. Danas, u martu 2026. godine, sistem je potpuno integrisan sa portalom eUprava. Odgovornost za eventualne greške više ne pada teretno na stranku, već je strogo podeljena na sve stručne učesnike u procesu (notare, službenike i poreske organe).

Treba napomenuti da je zakonom omogućeno da zajednička svojina bude automatski upisana na oba bračna druga, a ne samo na jednog od supružnika, što dodatno štiti imovinska prava porodice. Poreske prijave, rešenja i svi prateći izveštaji cirkulišu isključivo digitalnim kanalima, štedeći građanima i vreme i novac.

Kroz napredne algoritme koji se danas koriste u obradi podataka Republičkog geodetskog zavoda, evidencija nepokretnosti nikada nije bila ažurnija. Komplikovane birokratske procedure su trajno eliminisane, omogućavajući građanima lak, brz i transparentan upis imovine, dok zaposleni u institucijama svoj posao obavljaju efikasnije i sa mnogo manje prostora za grešku.