Zakoni i regulativa

Kupiti apartman na Halkidikiju ili u Paraliji za 80.000 evra deluje kao razumna računica. Ali pravo pitanje, ono koje se retko postavi pre potpisa glasi drugačije: koliko taj stan košta kad u njemu nema nikoga? A to je, realistično, osam do deset meseci godišnje. Odgovor nije zastrašujući. Ali jeste konkretan, i treba ga znati unapred.

Većina sporova između stanodavaca i podstanara ne počinje zlom namerom. Počinje nejasnoom dogovorom, pretpostavkama koje su obe strane imale a nikad izgovorile i sitnicama koje su ostale nerešene do trenutka kada više nisu sitnice.

Hiljade mladih ljudi u Srbiji čeka na potvrdu iz katastra da nisu vlasnici nepokretnosti  dokument bez kojeg je nemoguće podneti zahtev za subvencionisani stambeni kredit u okviru programa „Svoj na svome".

Država je do sada odobrila 6.645 stambenih kredita za mlade u okviru garantne šeme, a sva predviđena sredstva su iskorišćena pre maja što pokazuje da je interesovanje premašilo prvobitna očekivanja.

Kada počnete da tražite stan za izdavanje u Beogradu, brzo ćete naići na dve opcije: oglas koji vodi do agencije ili oglas gde vlasnik iznajmljuje direktno. Razlika nije samo u proviziji – ona počinje od prvog koraka pretrage.

Svaki spor između stanara i vlasnika počinje na istom mestu, ugovorom koji nije bio dovoljno precizan. Ili nije postojao. U oba slučaja, posledice se mere mesecima čekanja, izgubljenim depozitom ili stanom iz kojeg ne možete da isterate stanara koji ne plaća. Evo koje stavke čine razliku između papira i pravne zaštite.

Potraga za stanom u Beogradu često teče po ustaljenom obrascu: pregled oglasa, obilazak, potpis ugovora – i tek onda, kada se uselite, počnu da iskaču stvari koje niste primetili ili ste ih svesno ignorisali.

Porez na imovinu spada među osnovne lokalne dažbine koje građani i firme u Srbiji plaćaju svake godine. Iako je reč o standardnoj obavezi, u praksi se često javlja niz nedoumica – od toga ko je tačno obveznik, preko načina obračuna, do provere stanja i rokova za uplatu.

Podaci Republički geodetski zavod za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da je digitalni sistem eŠalter postao dominantan način komunikacije sa katastrom nepokretnosti u Srbiji. Prema eŠalter katastar statistici za 2026, elektronskim putem podneto je 86 odsto svih zahteva, čime je digitalni kanal preuzeo najveći deo administrativnog obima.

Planirate kupovinu stana iz otkupa? Saznajte sve o pravnim procedurama, finansijskim prednostima i dokumentaciji neophodnoj za sigurnu kupovinu nekretnine u 2026. godini.

Saznajte sve o proceduri registracije stambene zajednice, potrebnoj dokumentaciji, rokovima i elektronskom podnošenju prijave putem portala e-Uprava u skladu sa važećim propisima.

Saznajte sve o procesu legalizacije i ozakonjenja objekata u Srbiji, obavezama investitora, digitalizaciji katastra i ključnim koracima za pravnu sigurnost vaše nepokretnosti.

Saznajte sve o proceduri prenamene tavanskih ostava u stambene jedinice: od saglasnosti stanara i BRGP ograničenja do elektronskog podnošenja zahteva za izvođenje radova.

Saznajte kako funkcioniše katastar nepokretnosti u Beogradu, kako proveriti status imovine na Vračaru i koje su prednosti eKatastra u 2026. godini.

Investitor kasni sa izgradnjom stana? Saznajte koja su vaša prava, kako raskinuti ugovor o kupoprodaji i ostvariti povraćaj novca uz zakonsku zateznu kamatu.

Naučite kako da uspešno pretražite online katastar, pronađete parcelu ili vlasnika nepokretnosti i proverite pravni status stana ili kuće uz pomoć digitalnih servisa RGZ-a.

Saznajte sve o novim zakonskim regulativama za nadogradnju i adaptaciju zajedničkih prostorija. Zaštita manjinskih vlasnika i prava stambenih zajednica u fokusu novog pravnog okvira.

Saznajte kako pravilno proveriti vlasnički list, katastar nepokretnosti i status legalizacije pre kupovine stana ili kuće kako biste zaštitili svoju investiciju i izbegli pravne rizike.

Saznajte sve o uslovima za kupovinu nekretnina u Srbiji za nerezidente, pravilima reciprociteta, procedurama za dobijanje stambenih kredita i aktuelnim investicionim trendovima.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam zvanično je pokrenula izradu strateške procene uticaja na životnu sredinu za novi infrastrukturni koridor. Reč je o planiranoj železničkoj pruzi na potezu Ruma–Šabac–Rasputnica Donja Borina, sve do državne granice kod Malog Zvornika.