Vesti

Većina ljudi koja prvi put traži stan za iznajmljivanje ulazi u proces bez jasne predstave kako zapravo funkcioniše saradnja sa agencijom za nekretnine. Sam postupak nije komplikovan, ali uključuje nekoliko važnih koraka, troškova i pravnih detalja koje zakupci često saznaju tek kada dođu do potpisivanja ugovora.

Dok srpski kupci godišnje istražuju Halkidiki i Paraliju, sat i po vožnje od granice postoji EU obala gde apartmani počinju od 15.000 evra. Bugarska je Šengen zemlja, ima more i cene kakve ostatak EU odavno nema, a srpski kupci je i dalje tretiraju kao da je van mape.

Dvadeset hiljada evra za kuću zvuči kao naslov koji ne može biti istinit. Na beogradskom tržištu, to je cena garsonjere u lošijem stanju na periferiji. Ali u centralnoj Srbiji, u selima uz reke i pored planina, ta suma kupuje kvadrate, plac, pomoćne objekte i u najboljim slučajevima funkcionalan krov nad glavom.

Većina podstanara nikada ni ne pokuša da pregovara. Vide oglas, pozovu vlasnika, pitaju da li je cena fiksna, čuju kratko “jeste” i na tome se razgovor završava. Upravo zato mnogi stanodavci unapred računaju da ozbiljnog pregovora neće ni biti.

Cene nekretnina u Srbiji od 2019. do kraja 2025. porasle su za gotovo 90 odsto, dok su kirije pratile isti trend. Istovremeno, stambeni krediti su posle godina jeftinog novca ponovo dobili ozbiljnu težinu. Ono što je pre nekoliko godina delovalo kao jednostavna odluka danas je postalo mnogo složenija finansijska računica.

Dok cene nekretnina u Srbiji nastavljaju da rastu, na jugu Italije i dalje postoje mesta gde se useljiva kuća ili stan nadomak mora mogu kupiti za manje od cene prosečne garsonjere u srpskoj prestonici. Razlika je u tome što takve lokacije nisu Amalfi, Portofino ili Sardinija sa Instagrama.

Tržište zakupa stanova u Beogradu prošlo je, u svega dve godine, kroz preokret koji malo ko nije predvideo. Ono što je izgledalo kao trajni strukturni rast cena , zakupnine su između 2022. i početka 2024. dostigle istorijske vrhove danas izgleda kao kratka i intenzivna epizoda.

Mezaneta od 90 kvadrata u starom centru Skijatosa za 185.000 evra. Kamena kuća na Kritu za 18.000 evra. Stan na Zakintosu, sto metara od šetališta, za 70.000 evra. Novogradnja na Lefkadi sa bazenom za 82.000 evra.

Novi Beograd je danas jedno od retkih tržišta u Beogradu na kojem ista struktura stana može imati potpuno različitu cenu, samo nekoliko blokova dalje. Razlika između starijih naselja i novih stambenih kompleksa postala je toliko izražena da dvosoban stan u jednom delu opštine može koštati gotovo duplo više nego u drugom, iako je kvadratura gotovo identična.

Tržište izdavanja stanova u Srbiji više ne liči na ono od pre nekoliko godina. Promene u cenama kirija su vidljive, ali ono što zaista menja pravila igre dešava se ispod površine menja se ko iznajmljuje, zašto ostaje u zakupu i koliko dugo planira da bude stanar.

Kupiti apartman na Halkidikiju ili u Paraliji za 80.000 evra deluje kao razumna računica. Ali pravo pitanje, ono koje se retko postavi pre potpisa glasi drugačije: koliko taj stan košta kad u njemu nema nikoga? A to je, realistično, osam do deset meseci godišnje. Odgovor nije zastrašujući. Ali jeste konkretan, i treba ga znati unapred.