Kako servis Moja adresa menja digitalnu administraciju u Srbiji

Servis Moja adresa je veb aplikacija za automatizovano izdavanje Obaveštenja o kućnom broju koja je u potpunosti transformisala način na koji građani komuniciraju sa državnom upravom. To je javna usluga sa primarnom svrhom da služi građanima koji su do sada ovu uslugu realizovali kroz lični dolazak na šalter Republičkog geodetskog zavoda (RGZ-a), a danas predstavlja jedan od najkorišćenijih digitalnih servisa u Srbiji.

Obaveštenje o kućnom broju, generisano kroz ovu aplikaciju, izdaje se u svrhu dokaza o adresi objekta u svim postupcima kod državnih organa i organizacija, organa pokrajinske autonomije, lokalne samouprave, ustanova i javnih preduzeća. Ovaj elektronski dokument izdaje Republički geodetski zavod u postupku ažuriranja adresnog registra u skladu sa aktuelnim Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, kao i Zakonom o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru. Danas, u martu 2026. godini, ovaj sistem predstavlja osnovu za sve administrativne procese i e-usluge u državi.

Unapređenje Adresnog registra i uspostavljanje jedinstvene baze

Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i danas je apsolutno ključni državni registar pored Centralnog registra stanovništva, Registra privrednih društava i registra nepokretnosti. U prošlosti, prema starim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, preko tri miliona građana imalo je prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja (poznato kao „nema ulice bb“). Republički geodetski zavod, koji je nadležan za vođenje Adresnog registra, preuzeo je na sebe i uspešno realizovao ogroman zadatak digitalizacije i uređenja ovog sistema širom zemlje.

U ranijem periodu, veliki broj državnih i lokalnih organa kreirao je interne registre adresa, što je onemogućavalo interoperabilnost i redovno ažuriranje podataka. Kao posledica toga, u različitim evidencijama su se za isto fizičko ili pravno lice mogle pojaviti potpuno različite adrese. Danas, nakon temeljnog ažuriranja podataka na celoj teritoriji Republike Srbije, uspostavljen je jedinstven, centralizovani registar koji svi državni organi i organizacije obavezno koriste u svakodnevnom radu preko portala e-Uprave.

Ilustracije radi, upravo zato što su podaci o adresama danas potpuno tačni i ažurni, više nemamo fizičke redove za izdavanje zdravstvenih kartica ili ličnih dokumenata. Celo administrativno iskustvo je olakšano, jer se dokumentacija sistematski i bez greške dostavlja direktno na tačnu kućnu adresu svakog građanina.

Od pilot projekta u Loznici do nacionalne pokrivenosti

Značajan iskorak napravljen je krajem 2018. godine kada je Vlada Srbije formirala Koordinaciono telo za unapređenje Adresnog registra. Kao pilot grad tada je odabrana Loznica. Republički geodetski zavod je na osnovu ortofoto snimaka i prema lokalno običajnim imenima (koristeći podatke JP „Pošta Srbije“) pripremio predloge naziva za sve ulice. Gradska skupština je tada imenovala novih 677 ulica, a država je obezbedila sredstva za finansiranje tablica kako bi svi objekti bili pravilno obeleženi. Do marta 2026. godine, ovaj izuzetno uspešan model preslikan je na celu Srbiju, čime je dugoročno rešen problem nedostatka više od 47.000 naziva ulica i preko milion kućnih brojeva.

Servis Moja adresa u 2026. godini: Brzina, tačnost i nove funkcionalnosti

Servis za izdavanje obaveštenja o kućnom broju – Moja adresa, koji je prvobitno postao javno dostupan 15.05.2021. godine na veb adresi https://mojaadresa.geosrbija.rs/, danas je značajno unapređen najmodernijim digitalnim tehnologijama. Građanima kojima je u međuvremenu dodeljen nov naziv ili menjan naziv ulica i broja, obezbeđena je brza procedura usklađivanja podataka u ličnim dokumentima u strogo definisanim, razumnim rokovima.

Sam proces generisanja obaveštenja o kućnom broju sada traje svega nekoliko sekundi, a izdati dokument poseduje validan elektronski pečat institucije, što ga čini momentalno upotrebljivim u bankama, sudovima i prilikom prodaje nekretnina.

Kontinuirano održavanje i transparentnost podataka RGZ-a

Kako bi sistem ostao na najvišem evropskom nivou, Republički geodetski zavod primenjuje napredne softverske alate za automatsko praćenje urbanističkih promena, čime se Adresni registar štiti od zastarevanja i netačnosti. Zahvaljujući ovakvom sistemskom pristupu, rešen je viševekovni problem adresovanja, a ukupna investicija od procenjenih 5 miliona evra višestruko se isplatila kroz uštedu vremena i resursa građana i privrede.

Više informacija o trenutnom statusu sistema, tehničkim unapređenjima, kao i zvaničan spisak donetih rešenja, svi zainteresovani mogu redovno pratiti i pronaći na veb stranici Republičkog geodetskog zavoda: https://www.rgz.gov.rs/.