Sve što treba da znate o ugovoru o doživotnom izdržavanju

Zakon pod „izdržavanjem” izričito podrazumeva obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe, ako što drugo nije ugovoreno. Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja jedan od najvažnijih pravnih instituta u našem zakonodavstvu, jer omogućava licima da osiguraju mirnu starost i negu u zamenu za prenos imovine nakon smrti.

Ovakav vid sticanja imovine, odnosno ovakav ugovor je veoma pouzdan i najteže ga je oboriti na sudu. Odredbe ugovora vezane za davanje izdržavanja stupaju na snagu istog trenutka kada se ugovor potpiše (inter vivos), dok se prenos prava svojine na imovini odlaže do trenutka smrti primaoca izdržavanja, što ovom pravnom poslu daje specifičnu pravnu sigurnost.

Karakteristike ugovora i zajednički život ugovornih strana

To je dvostrano obavezan i teretan ugovor. Veoma je čest slučaj da primalac i davalac izdržavanja žive zajedno zarad ispunjenja ugovornih obaveza, i to sve do primaočeve smrti. Zbog uske povezanosti i svakodnevnog kontakta, neretko se dešava da jedna od dve ugovorne strane ne bude zadovoljna i želi da raskine ugovor o doživotnom izdržavanju. Sudska praksa pokazuje da su trajno poremećeni međuljudski odnosi jedan od najčešćih razloga za raskid ovog pravnog posla.

Smrt davaoca izdržavanja i prava naslednika

Ukoliko se desi da davalac izdržavanja umre pre primaoca, potomci davaoca izdržavanja su u obavezi da preuzmu ugovornu obavezu i nastave brigu o primaocu. Ako oni to odbiju, ugovor se smatra raskinutim i njima ne sleduje nikakva naknada za do tada pruženo izdržavanje, čime se štite interesi primaoca ugovora.

Isključivanje zakonskih naslednika i razlozi za pobijanje ugovora

Takođe, ovakvom vrstom ugovora izuzima se pravo nasleđivanja koje bi po zakonu imali bliski srodnici, supružnici i ostali. Na ovaj način se isključuju takozvani nužni naslednici. Ipak, veliki je broj imovinskih sporova vezanih za ovakve ugovore. Obično ga pokreću zakonski naslednici primaoca izdržavanja jer smatraju da su obmanuti i prevareni činjenicom da neće naslediti ništa, pa pribegavaju tužbama zarad poništenja ugovora, kako po osnovu neispunjenja obaveza davaoca, tako i zbog prevare, zablude, ili nesposobnosti primaoca za rasuđivanje.

Poslovna sposobnost i nedopuštene pobude

Pre svega, ugovor se može pobijati ukoliko je prilikom zaključenja ugovora primalac izdržavanja bio potpuno poslovno nesposoban. U ovom slučaju nebitni su motivi zbog kojih je primalac izdržavanja zaključio ugovor. Takođe, ako primalac izdržavanja nije lišen poslovne sposobnosti, niti je u okviru postupka za lišavanje poslovne sposobnosti stavljen pod starateljstvo organa starateljstva, a predstavnik ovog organa zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju u ime primaoca, takav ugovor je apsolutno ništav.

Činjenica da primalac izdržavanja nije bio lišen poslovne sposobnosti u vreme zaključenja ugovora nije od uticaja ukoliko ga zaključi lice koje u momentu zaključenja tog ugovora nije bilo sposobno da shvati značaj pravne radnje koju preduzima.

Ugovor se može pobijati i ako je pobuda iz kojih je on zaključen nedopuštena. Primer za ovakvu pobudu bio bi zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju gde je na strani primaoca izdržavanja lice kome ono nije ni u kom pogledu potrebno, davalac izdržavanja nema sopstvenih prihoda, a sve u cilju izigravanja prava nužnih naslednika. Ovde valja napomenuti da sama činjenica da je primalac izdržavanja imao sopstvena materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.

Aleatornost ugovora i novi sudski trendovi u 2026. godini

Bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste njegova aleatornost (neizvesnost). Sud može, na zahtev zakonskih naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost u pogledu trajanja života primaoca. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir sve okolnosti.

Prateći aktuelnu sudsku praksu do marta 2026. godine, sudovi su postali izuzetno rigorozni kada je reč o zloupotrebama. Saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja (npr. dijagnoza terminalne bolesti neposredno pre potpisivanja) danas gotovo automatski znači da je ugovor nezakonit ili nemoralan pravni posao, jer gubi svoj element rizika. Naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju da zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti.

Neispunjenje obaveza, forma ugovora i uloga javnog beležnika

Obaveza izdržavanja obuhvata, pored materijalnog izdržavanja, i obaveze u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti, tako da se neizvršenje ovih obaveza može uzeti kao jasan osnov za pobijanje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ukoliko je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze u pogledu nege i pomoći u vreme bolesti koja je prethodila smrti primaoca izdržavanja, makar to bilo i relativno kratkog vremenskog trajanja, ne može se govoriti o neispunjenju ugovora u neznatnom delu, i sud će takav ugovor najčešće raskinuti.

Obavezna notarska overa

Forma je bitan element ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovaj dokument se obavezno zaključuje u pisanoj formi i solemnizuje (overava) pred nadležnim javnim beležnikom. U skladu sa pooštrenim pravilima notarske komore iz 2026. godine, javni beležnik je dužan da detaljno upozori ugovornike na posledice ugovora, a posebno da imovina koja je njime obuhvaćena ne ulazi u zaostavštinu.

Sve češća je praksa da beležnici, radi pravne sigurnosti, insistiraju na prilaganju svežeg izveštaja lekara neuropsihijatra kojim se potvrđuje poslovna sposobnost primaoca izdržavanja starije životne dobi u trenutku zaključenja ugovora. Ukoliko se stroga forma predviđena zakonom ne ispoštuje, ugovor je apsolutno ništav i ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.