Fokus

Refinansiranje stambenog kredita može doneti manju mesečnu ratu, ali dodatni troškovi, duži rok otplate i promenljive kamate često menjaju ukupnu računicu.

Kupovina druge nekretnine danas znači ulazak u potpuno drugačije tržište sa većim porezima, skupljim kreditima, nižim prinosima od izdavanja i troškovima koje većina kupaca ne vidi na prvi pogled.

Kuće do 20.000 evra i dalje postoje u Srbiji, posebno u Banatu, Pomoravlju i pojedinim delovima centralne Srbije, ali većina takvih nekretnina zahteva dodatna ulaganja i renoviranje.

Kuće uz more na jugu Italije i dalje mogu da se pronađu po cenama nižim nego u većim gradovima Srbije, posebno u delovima Kalabrije, Molizea i južne Kampanije.

Kirija i rata kredita danas su gotovo izjednačene. Evo šta računica pokazuje kada je kupovina stana isplativija od zakupa.

Tržište izdavanja stanova u Srbiji više ne liči na ono od pre nekoliko godina. Promene u cenama kirija su vidljive, ali ono što zaista menja pravila igre dešava se ispod površine menja se ko iznajmljuje, zašto ostaje u zakupu i koliko dugo planira da bude stanar.

Kupiti apartman na Halkidikiju ili u Paraliji za 80.000 evra deluje kao razumna računica. Ali pravo pitanje, ono koje se retko postavi pre potpisa glasi drugačije: koliko taj stan košta kad u njemu nema nikoga? A to je, realistično, osam do deset meseci godišnje. Odgovor nije zastrašujući. Ali jeste konkretan, i treba ga znati unapred.

Tržište nekretnina u Srbiji nije ravnomerno raspoređeno kroz godinu. Postoje periodi kada je ponuda obilnija, pregovori lakši, a prodavci spremniji na popust i periodi kada konkurencija kupaca gura cene naviše, a oglasi nestaju pre nego što stignete da zakažete obilazak.

Zlatibor i Kopaonik već godinama podrazumevaju planiranje unapred, visoke cene i gužve koje kvare ideju vikend odmora. Međutim, na svega sat do sat i po vožnje od Beograda postoje destinacije koje nude potpuno drugačiji odnos cene, dostupnosti i doživljaja.

Odluka o tome da li uzeti namešten ili prazan stan deluje jednostavno samo na prvi pogled. U praksi, razlika u trošku može da dostigne i nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od dužine boravka, početnog budžeta i načina života podstanara. Ispod površine krije se niz finansijskih i praktičnih faktora koji značajno menjaju konačnu računicu.

Oko milion Srba godišnje pređe južnu granicu i u Grčkoj ostavi nešto više od milijarde evra. Poređenja radi, to je više od onoga što tamo potroše turisti iz Holandije ili Austrije nacija sa neuporedivo jačim standardom i trostruko većom populacijom.

Veza između inflacije i cena zakupa stanova nije jednosmerna. Inflacija istovremeno pritiska kirije naviše i oduzima podstanarima kupovnu moć i upravo ta napetost između dve sile određuje kuda tržište ide u datom trenutku.

Ravni, glatki zidovi premazani akrilnom bojom postaju graditeljski anahronizam. Vodeći evropski arhitekti i dizajneri enterijera sve više insistiraju na taktilnim zidnim obradama, površinama od prirodnih materijala koje aktivno regulišu vlagu, sprečavaju buđ i stvaraju zdraviju mikroklimu bez mehaničke ventilacije.

Kada ljudi traže stan za iznajmljivanje, fokus je gotovo uvek na jednoj cifri – visini kirije. Ona se poredi, o njoj se pregovara, ona stoji u ugovoru. Ali mesec dana u novom stanu obično donosi iznenađenje: računi koje niko nije pomenuo, naknade koje se „automatski" plaćaju, troškovi koji su nekako podrazumevani, a niko ih nije uračunao u budžet.

Kada počnete da tražite stan za izdavanje u Beogradu, brzo ćete naići na dve opcije: oglas koji vodi do agencije ili oglas gde vlasnik iznajmljuje direktno. Razlika nije samo u proviziji – ona počinje od prvog koraka pretrage.

San o sopstvenoj kući ili stanu na obali mora nije rezervisan samo za bogataše. Uz pravi pristup, atraktivne nekretnine na Mediteranu i dalje se mogu naći po razumnim cenama

Vlasnik Zare ima više od 200 nekretnina širom sveta i ulaže milijarde u stabilne i luksuzne objekte. Sa bogatstvom od 125 milijardi evra, Ortega ne ulaže samo u modu — već i u najvrednije lokacije globalnog tržišta nekretnina.

Salonski stanovi u Beogradu, uprkos naletu moderne novogradnje i tome što se nalaze u starim zgradama koje su preživele šest različitih država, zadržavaju status premijum investicije.

Kirije ispod 400 evra i dalje postoje u Beogradu, ali uglavnom van centra. Podaci za april 2026. pokazuju da ovaj budžet i dalje otvara realne opcije, uz jasan kompromis između cene, lokacije i kvaliteta stana.

Tržište zakupa u Beogradu ne funkcioniše kao jedinstvena celina, već kao skup različitih lokalnih tržišta. Razlike između opština su izražene, a za stan iste kvadrature mesečni zakup može varirati i za više stotina evra.